BEOGRAD – Poznata književnica Milena Marković danas je u ciklusu “Večeri na Kosančiću” bila gost na lokalitetu kod Kosančićevog venca u Beogradu, u organizaciji Narodne biblioteke Srbije (NBS), i kroz čitanje zainteresovanoj publici predstavila svoju najnoviju poemu “Deca”.
Večeri na Kosančiću obnavljaju se u godini kada se obeležava osam decenija od uništenja zgrade NBS i njenog skoro celokupnog knjižnog fonda u Drugom svetskom ratu.
Ciklus se obnavlja sa ciljem povratka pisaca, književnosti i čitalaca, kao i drugih umetničkih stvaralaca, na Kosančićev venac, ali i upoznavanja publike sa delima u nastajanju domaćih najznačajnijih umetnika.
Veče je otvorio v.d. direktora NBS, književnik Vladimir Pištalo, koji je naglasio da je ideja ovih večeri da budu originalne i neviđene, gde je cilj da se priđe piscima na sasvim drugačiji način.
Moderator programa, novinar i publicista Nebojša Grujičić objasnio je koncept ovog projekta: autori pričaju o svojim objavljenim delima, ali čitaju neobjavljene rukopise, kako je to činio i dobitnik NIN-ove nagrade Goran Petrović prve večeri novog ciklusa.
Ipak, pesnikinja i dramska spisateljica Marković je u međuvremenu objavila svoje delo “Deca”, jer se sam razgovor odlagao usled korone, i njen rukopis je tako došao do izdavača.
Grujičić se simbolično izrazio da se večeras svi nalaze na mestu nevidljive biblioteke jednog nevidljivog Beograda, a da je Milena „pravi pisac vidljivog i nevidljivog Beograda“.
Kako on smatra, reč je o jedinstvenoj pojavi na književnoj i dramskoj sceni, jer stil pisanja autorke Marković ne može da se jednostavno definiše, već je ona, kako je ocenio, izmislila novi žanr u poeziji i drami. Novi projekat “Deca” ona klasifikuje kao poemu, iako Grujičić misli da bi mogao da se nazove i romanom.
Opet, ona je bila uporna u tvrdnji da je to poema, ali da bi mogao da se reklamira kao roman, jer se oni uvek bolje prodaju i mogu da konkurišu za značajne nagrade.
Veći deo večeri od punih sat vremena autorka je čitala svoju poemu, koja podseća dosta na njene drame i scenarija, koji oslikavaju život u svim svojim strahovima i nadanjima.
Milena Marković je diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i upravo je najpoznatija po svojim pozorišnim komadima koji su izvođeni sa velikim uspehom u Beogradu, po celoj Srbiji, regionu, ali i Evropi.
Značajnije drame su joj igrane u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (“Paviljoni”, “Šine”, “Zmajeubice”, “Brod za lutke”), na sceni Ateljea 212 (“Šuma blista”, “Deca radosti”, “Pet života pretužnog Milutina”), kao i u Srpskom narodnom pozorištu (“Nahod Simeon”, “Brod za lutke” – druga verzija).
U poslednjem periodu izvedena je njena nova drama “Livada puna tame” u Narodnom pozorištu Beograda, tokom 2019. godine.
Takođe, sve više je poznata i kao scenarista gde je sa suprugom, filmskim rediteljem potpisala igrane filmove – “Sutra ujutro”, “Beli, beli svet”, “Otadžbina” i najnoviji “Živ čovek”, premijerno prikazan u proteklu subotu na 49. FEST-u, o kome je takođe bilo reči.
Svoj novi film, gde glavnu ulogu tumači Nikola Đuričko koji živi u Americi, nazvala je – egzistencijalna, ozbiljna komedija.
Autorka je sve više angažovana, jer je pisala i scenario za krimi seriju “Močvara” (2020, RTS).
Uticali su na nju romantičari i simbolisti, kao i ruska avangarda, inspirišu je pisci kao što je ruski autor Zahar Prilepin ili kontraverzni francuski pisac Mišel Uelbek, a otkriva da je njen život donekle sličan životu pokojnog hevi metal rok muzičara Lemija iz grupe “Motorhed”.
Kako priznaje, iako će neki smatrati da su “Deca” roman, ona se do sada nije odvažila da napiše roman, jer po njoj za tako nešto je potrebno pet do šest godina svakodnevnog, intenzivnog rada, a ona za to nema uslova.
Milena Marković je dobila veliki aplauz nakon čitanja svakog odlomka iz svoje najnovije knjige-poeme “Deca”.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com