Mirjana Karanović, jedna od najvećih glumica s naših prostora, boravila je u glavnom gradu BiH zbog sarajevske premijere predstave „Novo doba“. Za Klix.ba je govorila o glumi, režiji u kojoj se okušala u filmu „Dobra žena“, ali i o društveno-političkoj situaciji na Balkanu i predsedničkim izborima u Srbiji.
„U Beogradu smo odigrali sedam predstava, nekako se sve sleglo i malo smo je nadgradili iznutra. Bojali smo se šta će biti, hoćemo li biti dovoljno dobri i onda nismo bili opušteni. Zanimale su nas reakcije publike, jer zbog asocijacija na neke ljude publika u Beogradu i Sarajevu različito reaguje. Sve to te nekako čini nesigurnim na sceni i onda se pitaš o tome. Mi smo užasno strogi kritičari sami sebi“, rekla je Mirjana.
Priznaje da je samokritična i da voli da se „pusti“, znajući da neće biti nepredviđenih situacija i da ništa neće pokvariti predstavu.
U filmu „Rekvijem za gospođu J“, crnohumorističnoj komediji Bojana Vuletića, koji je dobio niz pohvala i nagrada, igrala je glavnu ulogu. Svojevremeno je rekla da joj je taj film bio izazov, a sada je objasnila i šta je taj izazov podrazumevao.
„Pre desetak godina radila sam film ‘Gospođica’ Andree Štake i ‘Grbavicu’ Jasmile Žbanić. Glumački sam se prvi put suočila sa tim kako da gledaocima bude vidljivo ono što je sakriveno. Pre toga sam igrala osobe koje su emotivno otvorene, vrlo jasno izražavaju svoje emocije i nemaju teret vremena koji moraju kriti. Ovo su bile žene koje su doživele nešto što ih je zatvorilo, a gospođa J je vrhunac tog ogoljenja i pražnjenja. Znala sam da moram da imam sveden izraz, borila sam se da u kadru imam nešto, ali Bojan mi to nije dozvoljavao. Na snimanju sam govorila kako ništa ne igram već samo postojim, poput biljke. Međutim, kada sam pogledala film shvatila sam koliko je to zapravo užasno intenzivno. Skinula sam sve što imam, sve doživljaje, potpuno sam se duhovno i emotivno ogolila, ostao je samo neki skelet, ali to je zapravo bilo veoma teško gledati“, otkrila je.
U film „Dobra žena“ Mirjana je uložila svoje kreativne potencijale i okušala se kao reditelj i scenarista.
„Dobro sam se osećala dok sam to radila i nastaviću da se bavim time. I dalje ću biti glumica, ali zanimljivo mi je da imam i druge mogućnosti. Pripremam jedan projekat u kojem ću igrati, iz te priče istražujem sebe kao glumicu, autora, umetnika i proširujem duhovne i umetničke granice. Takođe se takmičim sa samom sobom, a to je uvek najteže“, rekla je.
„Živimo u patrijarhatu u kojem žene imaju deklarativna prava. Uvek kad žena hoće da izađe iz postavljenih okvira nastane haos i te žene se ocenjuju kao kučke, bestidnice, agresivne, muškarače i daju im se mnoga negativna značenja. Sve je u redu dok žena ostaje u okviru toga da bude dobra. Od detinjstva se to nameće. Ne gnjavi, budi dobra. Ne pravi galamu, ne postavljaj suvišna pitanja, ćuti – budi dobra. To se nastavlja u životu i pretvara u zaštićenost“, rekla je.
Razmišljala je, kaže, o toj dobroj ženi devedesetih godina u Srbiji koja je živela život u kojem nije postavljala pitanja jer nije želela da ugrozi ono što ima.
„Moja zemlja je prepuna takvih ljudi koji nisu nikome učinili zlo, ali su svojim ćutanjem zapravo dali legitimitet onima pored njih koji su radili loše stvari. Verovatno njen život ne bi bio doveden u pitanje da smo živeli u vremenu u kojem se nisu dešavale loše stvari. Kada vidiš da se pored tebe dešavaju užasne stvari ti moraš da prestaneš da budeš dobar za sve. Moraš da odlučiš za koga ćeš biti dobar jer u jednom trenutku to prestaje da bude kvalitet i postaje mana“, rekla je Mirjana.
Od predsedničkih izbora u Srbiji Mirjana ne očekuje ništa, jer ne misli da su preterano važni ili da će se, bez obzira na to ko pobedi, išta promeniti.
„Mislim da opet previše nade polažemo u to da će sve biti drugačije nakon izbora. Neće. Propustili smo mi mnogo toga, demokratske vlasti od koji smo očekivali mnogo nisu raščistile sa devedesetim. Sve te spodobe iz devedesetih koje su trebale da ostanu u prošlosti nastavili su da se bave politikom i evo ih sad jer oni koji su trebali da ih se reše su se bratimili, družili i ćaskali sa njima. Šta i da predsednik postane Preletačević ili Saša Janković? Sve isto. Nije se promenilo ni 2000., neće ni sada“, rekla je.
Ističe kako se nove generacije moraju same izboriti za promene i bolji život.
„Nisam mlada. Inicijativa je na njima. Mi ih možemo podržati i biti tu na neki način. Oni moraju da se bore, a ja mogu da pomognem“, zaključila je.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com