BEOGRAD – Stvaralački opus beogradskog slikara Zorana Stajčića, koji decenijama istrajno neguje jednu vrlo retku i tešku slikarsku tehniku za rad – slikanje tačkicama – krunisan je u upravo objavljenoj monografiji „Poentilizam“.
Luksuzno opremljena monografija, u izdanju umetničke galerije „Radionica duše“ Moše Todorovića, bogato je ilustrovana fotografijama više od 100 Stajčićevih ulja na platnu, rađenih tehnikom poentilizma, na kojima su ovekovečeni pariski i beogradski prizori, mediteranski pejzaži, idilična sremska sela…
Likovni kritičar Dejan Đorić ističe da je Stajčić slikar koji želi da pruži otpor „kakofoničnoj strukturi“ savremene umetnosti.
„On poziva na eufoniju, sklad, milozvučnost i blagoglasnost, koji su odavno nestali iz savremene umetnosti. Slikarstvo mu je usmereno u pravcu intimizacije prizora, zagrevanja a ne (post)modernističkog hlađenja kompozicije. Njegove scene sa mora, iz prirode, Beograda i Pariza imaju draž izvorno i toplo doživljene stvarnosti koja je samo povod za lično tumačenje, koje se kreće u pravcu našeg srca“, navodi Đorić u recenziji.
Stajčićeva boemska, razbarušena kreativnost i ljubav prema kičici, harmoniji boja i poentilizmu gurnula je u zapećak diplomu Pravnog fakulteta.
Iako je u svaku sliku utkao dušu, bez mnogo dvoumljenja kaže da mu je „Sitonija“ najdraža.
Valjda zato što je bila najzahtevnija.
Nju je naslikao četkicom sa tri dlačice i 500 hiljada tačkica.
Izdvaja još jednu, poslednju koju je stvarao punih godinu dana „Rim u doba korone“.
Za pesnika, esejistu i likovnog kritičara Dragana Jovanovića Danilova, Stajčić je umetnik koji na jedan suptilan, poentilistički način, uspeva da nam dočara pariske i beogradske prizore, „penušavu, čampanjsku atmosferu letnjih bašti u kojima se uživa“.
„Ovaj umetnik ne istražuje u traumatskom mraku, već svoj slikarski svet gradi od svetlosti dana. Na njegovim slikama sve je tiho, svečano i uzdignuto nad običnošću. Bez afektacije i patetike, gradski prizori se prirodno zaobljavaju u harmoničnu celinu?“ piše Danilov u predgovoru monografije.
Dražest Stajčićevih slika vidi, kako kaže, u krhkim fluidnim mrljama boje koje sugerišu marginu nečeg lelujavog i jedva dodirnutog u zlaćanim refleksijama materije, gde se odrazi i svetla slivaju u blistavilo u kome pronalazimo nematerijalne nijanse.
„Suva, ali ne i retka pasta, osetljive tonske gradacije, prefinjeni jesenjski okeri, bogata posredujuća sivila, blistavi inkarnat, te koralni i sedefasti tonovi – sve to govori o Stajčićevoj duševnoj istančanosti. Sa njegovih platana isijava punina izobilja, krepko bogatstvo jednog podneblja, veliko ozarenje pred harizmatičnim proizorima grada, konstatuje Danilov.
Nadamo se da će Zoran Stajčić u dogledno vreme izložiti svoje stvaralaštvo u nekoj od beogradskih galerija, a do tada ljubitelji lepe umetnosti mogu da uživaju u njegovim slikama ilustrovanim u monografiji „Poentilizam“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com