Ime Isidore Bjelice neretko se vezuje za skandale i tračeve, a kada pročitate šta piše na koricama njenog novog romana "Tajna knjiga", dođete do zaključka da tu mora da ima puno "sočnih" tračeva o poznatima. I zato ova knjiga može da dođe kao prilično iznenađenje – da li prijatno ili neprijatno, zavisi od onoga što želite da ona bude.
Na samom početku, dobro je uzeti u obzir da se radi o romanu, ne o dokumentima, a natpis na početku knjige koji poručuje da je svaka sličnost sa stvarnim likovima namerna mogao bi da bude ništa više od marketinškog trika za privlačenje tračeva gladne publike (a možda, ipak, ima tu nešto…). Zatim se možete prepustiti zadovoljstvu čitanja.
Avantura glavne junakinje počinje kada joj se na vratima pojavi neznanac koji deluje pokislo i uplašeno i ona pomisli da bi mogao da bude nekakav prosjak, akviziter ili ludak, ali mu ipak otvori jer vidi da nosi nekakvo pismo, a očekuje važnu pošiljku. Neznanac joj se predstavlja, predaje joj rukopis za koji tvrdi da će je sigurno zanimati i zatim odlazi – ne zna se kuda. Junakinju obaveze odvlače i neko vreme rukopis stoji zaboravljen, da bi ga najzad otvorila i videla da se radi o tajnim spisima Državne bezbednosti koji se odnose na domaće intelektualce i umetnike koji su bili u njenoj službi, kao i na "prljav veš" onih koji bi trebalo da predstavljaju kulturnu i umetničku elitu.
Ako vas zanima da čitate o "prljavštinama" – čitaćete, samo se imena ne navode, pa možete da nagađate o kome se radi (sasvim je moguće da nemate pojma o kome je reč i da li ta osoba uopšte postoji). Nije cela knjiga ispunjena ovim pričicama, naprotiv, nakon nekoliko njih stvari se razvijaju dalje, jer to što je taj rukopis dospeo do glavne junakinje ne prolazi nezapaženo. Ona dobija i pozive, posete policije, viđa se sa prijateljima koji joj pričaju mračne stvari koje su sami doživeli od elite, a rukopis treba i sačuvati od raznih koji bi da do njega dođu, kao i od kućne pomoćnice, deteta koje u njemu vidi samo hartiju na kojoj može da crta… Ima tu dosta neočekivanih situacija, kao i komičnih momenata. Neki bi da glavna junakinja objavi taj rukopis nakon što ga malo uredi (pisac je, pa bi to umela da odradi kako treba), neki bi da se određeni delovi rukopisa nikako ne publikuju, a junakinja na kraju dolazi do zaključka koji će neke čitaoce razočarati, a neke navesti da se sa odobravanjem slože.
"Tajna knjiga" je zanimljiv roman koji se vrlo lako i brzo čita, u kome ima i tajni i misterija, i avanture i humora. Dobra je zabava za trenutke dokolice, a pruža i neke ideje nad kojima se možete zamisliti. Preporuke.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com