Već neko vreme su ubice, psihopate i njima slični prilično čest predmet umetničke obrade; uz nasilje koje nas okružuje, mnogo je onih koji pokušavaju da proniknu u um nasilnika, ubica, mučitelja, da shvate kako njihov mozak funkcioniše i zašto čine to što čine. Takvi pokušaji neretko daju interesantne rezultate. Jedan od njih je i "Kompanija, portret jednog ubice", nagrađeni roman-prvenac spisateljice Arabele Edž.
Ovaj roman je zasnovan na istorijskim činjenicama o brodolomu jedrenjaka "Batavija" u prvoj polovini 17. veka, mada je, naravno, autorka dala sebi izvesne slobode. Glavni lik je apotekar i jeretik Jeronimus Kornelis, čovek koji pati od manije veličine (veruje da je, ni manje ni više, Sotona!). Putujući "Batavijom", brodom na koji je holandska istočnoindijska kompanija ponosna kao na jedan od najboljih i najvećih ikad napravljenih, on doživi brodolom. Kapetan i zapovednik broda nestaju, naizgled izdavši preživele, a preživelim brodolomnicima ostaje da se kako znaju i umeju snalaze na ostrvcetu kojeg su se s mukom dokopali i da se nadaju da će ih neki brod spasti i odvesti odatle. Brodolomnici su izgubljeni i uplašeni, ostali su bez glavnih figura autoriteta, neki Jeronimusovi potezi su pogrešno protumačeni kao veliko herojstvo i samopožrtvovanje, pa mu nije posebno teško da se nametne kao vođa koji će ih sve spasti. I tu počinje njegova četrdesetodnevna strahovlada, ispunjena spletkama, sadističkim iživljavanjima, pa i silovanjima i ubistvima.
Priča je ispričana iz Jeronimusovog ugla. On svoje postupke opravdava, onoliko koliko ga je uopšte briga da ih opravdava (što i nije mnogo), time što smatra da je iznad svih i da, prema tome, ima pravo da postupa kako hoće. Inteligentan čovek, veoma nadaren za hemiju, u nekim stvarima je ispred svog vremena, veoma sposoban za spravljanje kako lekova, tako i otrova – samo što i jedno i drugo koristi onako kako mu odgovara, olakšavajući drugima muke i lečeći ih onda kada mu je to korisno, trujući ih kada mu je njihova smrt upotrebljivija.
Pažljiv čitalac će primetiti da Jeronimus sa uživanjem čini svih sedam smrtnih grehova; nije teško uočiti da, u nedaćama kroz koje svi brodolomnici prolaze, on predstavlja neku vrstu iskušatelja. Neki će ostati čvrsti i suprotstaviti mu se, neki će mu se, zavedeni laskavim obećanjima i nagradama, prikloniti i služiti ga, čak i silovati, mučiti i ubijati za njega, dok će biti i onih koji, u početku slabašni i povodljivi, kroz iskušenja jačaju i postaju znatno bolje osobe nego što su bili. Većina će, doduše, biti preslaba za bilo šta od navedenog – oni će postati njegove žrtve. Uprkos svemu navedenom, Jeronimus nije lik koji, čak i protiv vaše volje, može da vas fascinira, kao neki drugi zločinci iz filmova ili literature; uz svu njegovu inteligenciju i sposobnosti, uz sve njegovo uverenje, povremeno iskazano, o sopstvenoj veličini, pa i o tome da je on đavo, nikada se ne uzdiže (ako bi se to moglo nazvati uzdizanjem) na nivo demonskog ili natprirodnog, već ostaje čovek – i to čovek kojeg biste najpre opisali kao ljigavog. Poremećenog, sadistu, zločinca – i ljigavog.
Nekim čitaocima bi mogla da predstavlja problem nedovoljno jasna karakterizacija pozitivnih, ili delimično pozitivnih likova. To je, međutim, opravdano time što je glavni lik, ujedno i pripovedač, u potpunosti nesposoban da shvati, čak i da zaista uoči pozitivne karakteristike u ljudskom biću; njihove mane su sve što on vidi, dok pozitivne postupke ili ne primeti, ili ih tumači kao neku podlost. Problem može da bude i to što je, s obzirom na pripovedača i njegovo viđenje ostalih likova, zaista teško naći bilo koga sa kime biste se identifikovali, pa tako ostajete samo posmatrač užasa koji su zadesili grupu brodolomnika. Sa druge strane, to može da pomogne prilikom čitanja, da vas poštedi mučnine.
"Kompanija, portret jednog ubice" je zanimljiv istorijski triler, vešto vođen, interesantan i kao studija ljudskog ponašanja u određenim, krajnje nepovoljnim, okolnostima. Nije za one slabijih živaca i vrlo slabog stomaka, a nije ni relaksirajuća literatura pred spavanje. Za one koje tematika ovog romana zanima, "Kompanija, portret jednog ubice" predstavlja dobar izbor.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com