Pacovi. Mnogima nesimpatični, a potencijalno i prilično nezgodni, zbog prenošenja bolesti, nekada i agresivne naravi. Zamislite mutirane pacove veličine mačke koji gladuju za ljudskim mesom i terorišu siromašne krajeve Londona i dobićete roman "Pacovi" poznatog horor-pisca Džejmsa Herberta, našim čitaocima poznatog po romanima "Magla" i "Preživeo".
"Pacovi" su prvi roman Džejmsa Herberta, a ujedno i prvi deo "Pacovske trilogije", koju čine još i "Leglo" i "Carstvo pacova". Napisani 1974, "Pacovi" su u to vreme pomerili granice horora, jer su u romanu jasno prikazane scene pacova koji proždiru žive ljude, decu, kućne mezimce – ne onoliko detaljno koliko bi bile prikazane u nekom od današnjih romana, ali sa više nego dovoljno detalja da vrlo jasno zamislite užasavajuću sliku.
Priča je jednostavna. U sirotinjskom delu Londona pojavili su se agresivni ogromni crni pacovi koji ne beže od ljudi, već ih napadaju i hrane se njima – ne prezaju ni od toga da napadnu voz pun ljudi, ni školu punu dece. Niko ne zna odakle su se stvorili toliko veliki pacovi, kako to da se ne plaše ljudi, na koji način im uspeva da deluju toliko organizovano. U početku opasnost ne biva dovoljno ozbiljno shvaćena (ma, to su ipak samo glupi glodari), dok ne dođe do velikog broja pojedenih ljudi (i nešto pojedene dece). Uglavnom pratimo Harisa, nastavnika likovnog u jednoj školi, čiji je đak jedan od prvih koje su ujeli pacovi (dečaka nisu pojeli, ali je i sam ujed smrtonosan, jer prenosi bolest od koje se umire u roku od 24 sata), i koji se vrlo brzo uključuje u borbu protiv opasnosti koja preti ne samo njegovim đacima već čitavom Londonu. Ako se džinovski pacovi razmnože, što pacovima obično dobro ide, ne zna se dokle bi sve opasnost mogla da se proširi.
Premda je radnja romana, okvirno uzev, predvidljiva, jer prati poznati obrazac (pojavi se opasnost, u početku je niko ne shvata ozbiljno, opasnost se povećava, ljudi se bore protiv nje, malo se čini da vode oni, malo pacovi, čini se da su pobedili ljudi, al’ eto opet pacova, neka vrsta konačnog obračuna – i nešto na šta ljudi nisu obratili dovoljno pažnje, pa će biti mesta za nove probleme u nastavku) – "Pacovi" nisu nimalo dosadni. Priča je uzbudljiva, neki likovi su vam simpatični pa navijate za njih, neki su antipatični pa želite da im se desi nešto loše, nema nepotrebnih dugačkih opisa ni beskrajnih unutrašnjih monologa glavnih i sporednih junaka, sve teče bez zastajkivanja do samog kraja, nešto manje od dvesta stranica.
"Pacovi" nisu delo koje odiše velikom mudrošću, niti je autor imao takvih ambicija. Reč je o zanatski solidnom palp-hororu koji će sa uživanjem čitati oni koji vole horor, dobru akciju i dobro ispričanu priču sa pomalo tipskim, ali dovoljno uverljivim likovima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com