Jedna od najpoznatijih pesama Bili Holidej je ‘Strange Fruit’, numera koja na direktan i uznemirujuć način šalje poruku protiv rasizma. Objavljena je 20. aprila davne 1939., ali ni osamdeset godina kasnija ne gubi na svom značaju. BBC piše da bi ovo mogla biti najšokantnija pesma svih vremena.
Bili peva o neobičnom voću koje visi s južnjačkog drveća, a tek nekoliko stihova kasnije shvatamo o kakvom je to neobičnom voću reč: telima crnaca koji su obešeni nakon linča. Šokantnih detalja u pesmi ne manjka, spominje se „krv na lišću“, „iskrivljena usta i iskolačene oči“ kao i „miris spaljenog mesa“.
Inspirisana stvarnim događajem
Tekst je napisao učitelj Abel Miropol nakon što je vidio fotografiju linča iz 1930. u američkoj državi Indijani, gde su život izgubila dva mlada crnca, Tomas Šip i Abram Smit. Njih su dvojica bili osumnjičeni za ubistvo belca, a pre nego što su uspeli da išta dokažu i bez ikakvog suđenja, rulja je provalila u zatvor i linčovala ih, prenosi Index.
Fotografija njihovih obešenih tela obišla je svet, a Miropola je toliko progonila da je odlučio da o njoj napiše pesmu. Njegova numera u izvođenju velike Bili Holidej postala je jedna od najuticajnijih protestnih pesama 20. veka a časopis Time ju je 1999. proglasio pesmom veka.
„Napisao sam je jer mrzim linč, mrzim nepravdu i mrzim ljude koji omogućuju da se to događa“, rekao je jednom prilikom autor.
Prvu izvedbu popratila mrtva tišina
Pesmu je Bili Holidej prvi put izvela u klubu Cafe Society u Njujorku, a pevačica i vlasnik kluba Barni Džozefson pobrinuli su se da bude dobro upamćena, piše BBC. Bila je to poslednja pesma koju je izvodila, u apsolutnoj tišini, s prigušenim svetlima i za to vreme se nije posluživalo piće.
„Ljudi su morali da zapamte ‘Strange Fruit’, da osete kako im unutrašnjost gori od nje“, objasnio je Džozefson.
Bili je kasnije ispričala kakva je bila reakcija kad je prvi put otpevala.
„Nije bilo aplauza kad sam završila. Onda je jedna jedina osoba nervozno aplaudirala i odjednom su joj se svi pridružili“, napisala je ona u svojoj autobiografiji.
Iako je pesma nakon toga postala obavezan deo njenih nastupa, imala je velikih problema pri izadavanju singla. Njena izdavačka kuća Columbia Records je odbila da je objavi, a radijske stanice širom Amerike su je stavile na crnu listu i nisu je puštale. Na kraju je ipak objavljena u drugoj izdavačkoj kući 20. aprila 1939. Iste je godine prodata u milion primeraka i tako postala najprodavanija pesma Bili Holidaj.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com