Komad stene pronađen na visoravni Golan, na granici Izraela i Sirije, proglašen je običnim kamenom, da bi se ponovnim, detaljnijim proučavanjem otkrilo da je to ipak najstarije umetničko delo koje su arheolozi otkrili.
Nova saznanja svedoče da su ljudi počeli da predstavljaju svet oko sebe pre 220.000 godina, 170.000 godina ranije no što se do sad mislilo. Ovo saznanje bi moglo znatno da promeni naše gledanje na ljudsku istoriju.
Italijanski i američki arheolozi su pronađeni komad vulkanske stene podvrgli istraživanju pomoću veoma jakih mikroskopa i otkrili tragove obrade, dokazavši da je to deo skulpture napravljen ljudskom rukom. U pitanju je bila ljudska, najverovatnije ženska figura. Trebalo je da prođe čitavih 15 godina ispunjenih odbacivanjima teorije o „ručnom radu“ da bi hipoteza ipak bila dokazana.
Zaslužni za otkriće su naučnici Francesco d“Errico i April Nowall koji tvrde da je naš davni predak koristio alat nalik na dleto napravljen od kremena. Baza skulpture je poravnata, tako da ona može da stoji, a ono što je od nje sačuvano upućuje na pokušaj predstavljanja vrata, ruku i grudi.
Prvi je hipotezu o skulpturi postavio njen pronalazač, izraelski arheolog Nama Goren u godini njenog otkrića, 1986. godine. Ali za sve to vreme ovakva teorija je ignorisana i odbacivana.
Sa ovim otkrićem se poklapaju i nedavni nalazi sa evropskih i afričkih lokaliteta. U Keniji i Zambiji su pronađeni ostaci veštački napravljenog pigmenta, koji je mogao da posluži za slikanje, a u istočnoj Nemačkoj su otkrivene kosti na kojima se vide apstraktne šare, stare čak 350.000 godina. Ovaj nalaz mnogi akademici takođe osporavaju, ali bi on mogao granicu početka umetničkog stvaralaštva da pomeri još dublje u prošlost.
Do sada su naučnici smatrali da je čovek svet oko sebe počeo da predstavlja pre oko 100.000 godina, 50.000 godina posle „rađanja“ homo sapiensa. Nova otkrića ukazuju da su i pra-ljudi imali sposobnost kreiranja predmeta koji nemaju isključivo upotrebnu funkciju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com