Miroslav Mika Antić, rođen 14. marta 1932. godine, bio je srpski pesnik, a pored toga bavio se i slikarstvom, novinarstvom i filmom. Bio je i urednik lista „Ritam“ i Zmajevog „Nevena“, „Dnevnika“ u Beogradu i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu. Umro je 24. juna 1986.
U rodnom Mokrinu pohađao je Osnovnu školu, gimnaziju je završio u Kikindi i Pančevu, a studije je upisao u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Pre nego što je postao poznat bavio se raznim poslovima – bio je mornar, radio u lutkarskom pozorištu.
„Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije…Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima“, govorio je Mika Antić.
Ovo su neki od njegovih najinspirativnijih citata:
- Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti. Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme.
- Sve nove ljubavi drukčije vrede. Živi se svaki put iz početka. Živi se da se nikad ne pada. Da budeš snažniji posle oluje.
- Život je sve nešto iz početka. Juče i prekjuče sutra ne vrede. Nema na svetu dva ista petka, dve iste nedelje, dve iste srede.
- Pa ako se i oklizneš, nekada, u životu, ne gledaj to kao pad u sunovrat, nego kao pad uvis!
- I najveći je život kad nisi svestan da živiš, nego misliš da sanjaš.
- Postoje dva sveta. Jedan smo izmislili, a na drugi nas teraju. Od koje ste vi vrste?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com