BEOGRAD – Povodom početka rada na novoj predstavi – komičnoj operi „Falstaf“ Đuzepea Verdija, pod dirigentskom upravom Bojana Suđića, u režiji Nebojše Bradića, u foajeu Druge galerije održana je prezentacija celogupnog projekta čija je premijera planirana početkom juna na Velikoj sceni.
Biće ovo treća postavka tog operskog remek-dela u Narodnom pozorištu u Beogradu, naslovljenog po istoimenom junaku iz Šekspirovih „Veselih žena vindzorskih“, prema libretu Ariga Boita.
U okviru prezentacije,o toj poslednjoj operi slavnog italijanskog kompozitora koja po oceni najuglednijih muzičara 19. veka, predstavlja njegovo najbolje delo, govorili su reditelj Bradić, maestro Suđić, scenograf Geroslav Zarić i kostimografkinja Marina Medenica.
Objašnjavajući šta operu čini komičnom, reditelj Bradić je kazao da je to „verovatno činjenica da se svako u njoj stalno presvlači sa namerom da uznemiri onog drugog, osveti se, izigra bračnog partnera ili stavi šapu na nečije bogatstvo“.
„Ova vrsta komada najčešće se naziva komedijom zabune, što je slučaj i sa nekim od Šekspirovih komada. NJima pripadaju i Vesele žene vindzorske koje su Verdiju bile glavna inspiracija. Komedija zabune i grešaka – kao opis žanra najviše pogađa nerv Falstafa, i to upravo tamo gde najviše boli: naslovna ličnost, žrtve i protivnici, namontirani i prerušeni u zadnjim sobama i prednjim dvorištima, upućuju na to da iza haosa zamenjenih identiteta zjapi ambis ljudske nesavršenosti. Kompletan zaplet Falstafa povezan je sa prekomernošću: neko je predebeo, drugi suviše siromašan, treći pak odveć zaljubljen, četvrti isuviše ljubomoran, a ima i previše lakovernih, oronulih, odveć plašljivih“… smatra Bradić koji je napomenuo da se libreto ove operske poslastice „delimično oslanja“ na još dva Šekspirova komada „Henri IV“ i „Henri V“.
Bojan Suđić je ocenio da je „Falstaf“ jedna „vrlo netipična ansambl opera“ i ukazao da su pevačke numere „veoma zahtevne zato što su napisane kao antiarije“.
Maestro Suđić, koji će posle 18 godina ponovo dirigovati premijernim izvođenjem jedne opere u Narodnom pozorištu, izrazio je uverenje da će „ovaj ansambl izneti to Verdijevo delo na najvišem umetničkom nivou“.
Geroslav Zarić je istakao da mu je, čim je pročitao libreto, bilo jasno da je tu „ključna reč prevara“.
„To je dosta važno za tumačenje cele priče, i u rediteljskom i u vizuelnom smislu. Ja, inače, u svom radu, ne ilustrujem prostore, nego uvek idem za rešenjem koje je simbol predstave. To se često svodi na jednu sliku koja nam transformacijom sugeriše razne prostore i razna stanja. Scenografsko rešenje će i ovom prilikom biti na tom tragu“, rekao je Zarić.
Marina Medenica je najavila da će kostim biti savremen, pojednostavljen, i „imaće svoje jasno prepoznavanje, odnosno razliku između ljudi punih para i onih koji imaju titule, a nemaju para“.
Uz soliste, Orkestar i Hor ansambla Opere Narodnog pozorišta, u umetničkom timu biće i Edit Makedonska/ Vesna Janšens (koncertmajstori), Đorđe Stanković (šef Hora), Isidora Stanišić (koreograf), Ana Grigorović (pomoćnik reditelja), Vladislava Kanington (asistent scenografa) i Ivana Mladenović (asistent kostimografa).
Falstaf, naslovni junak ove lirske komedije, je dobroćudni ostareli zavodnik, vitez bez para i večiti optimista.
On je, ujedno, i pravi usamljenik, koji želi da bude voljen i koji je izgradio sopstvenu filozfiju života, govoreći: „Ceo svet je farsa, a čovek je rođen kao budala“.
Kritičari su složni u oceni da je ovako promišljanje o životu, u kojem nešto egzistencijalno izvire iz nečeg banalnog, upravo pokazatelj Verdijeve genijalnosti.
Opera „Falstaf“ je u Narodnom pozorištu prvi put premijerno izvedena 26. januara 1940. godine, pod dirigentskom upravom Mirka Poliča, u režiji Eriha Hecela, sa Milanom Pihlerom u naslovnoj ulozi.
Naredna premijera održana je 7. oktobra 1978. godine.
Orkestrom je dirigovao Dušan Miladinović, režija je bila poverena Mladenu Sabljiću, a naslovnog junaka dočarao je Dušan Popović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com