Momak u crnoj kožnoj jakni pogledom ovlaš prelazi preko uredno naslaganih knjiga, a onda mu pažnju privuče jedna, baš izdvojena kao najnovije izdanje „Službenog glasnika“. Sve se uklapa, izabrao je „Rečnik zaljubljenika u rokenrol“ Antoana de Kona (1953), francuskog novinara, voditelja programa na televiziji i radiju, glumca, reditelja i scenariste. Sad lista knjigu i zaustavio se kod odrednice „Kejl, Dž. Dž.“.
Evo i pasusa koji pažljivo čita: „Većina umetnika ima neki zaštitni znak, ali Džej Džej Kejl ih ima pune šape. I to su šape jednog mede, meke, tople, koje vas umire istog časa, razgoneći tmurne oblake, teške jade i košmarne snove. Neki uvek u fioci noćnog stočića, nadohvat ruke, drže tablete za smirenje ili spavanje. Ja nikuda ne mrdam bez njegovog albuma (….)“.
Momak onda plaća knjigu, i pre nego što krenemo za njim, vidimo da na sajamskom prostoru „Glasnika“ ima još toga novog. Tek su odštampane knjige Sanje Domazet „Božanstveni bezbožnici 2“ i „Ljubavi Silvije Plat“ Aleksandre Mokranjac. Sanja ovog puta piše o Marini Abramović, Svetlani Aleksijevič, Ani Ahmatovoj, Semjuelu Beketu, Paulu Celanu, Kišu, Džozefu Kornelu, Bobiju Fišeru…, dok Aleksandra Mokranjac posmatra jednu egzistenciju kao spoj „blagoslova i kazne u isto vreme“. Za one koji vole stare sažete recepte tipa klin čorbe (140 karaktera) u spoju sa kratkom prozom, lepim crtežom i starinskim izrazima, pogodan je „Prvi srpski tvit kuvar“ Slobodana J. Ž. Stojićevića. Kod „Glasnika“ nova je i knjiga Žarka Trebješanina „Šta Frojd zaista nije rekao“, „Evropa u zamci“ Klausa Ofea, knjiga koja preispituje sve evropske krize, a novi su i „Rečnik zaljubljenika u nebo i zvezde“ Trin Ksuan Tuan i „Rečnik zaljubljenika u kulinarstvo“ Alena Dikasa.
Momak s početka priče sada izmiče iz Arene ka prstenu Hale 1, ka štandu „Orion arta“, i tamo bira nova izdanja „Film i muzika, iskušenja velikih kompozitora“ Borislava Stojkova i Donate Premeru i „Estetiku muzike“ profesora Miška Šuvakovića, stručnjaka za istoriju umetnosti 20. veka. Pritom razmatra i brojne studije o arhitekturi upotpunjene sada i integralnim izdanjem uz 2 ce-dea „Antologija kuća“ Ranka Radovića.
Međunarodni beogradski sajam knjiga oduvek je bio svet u malom, a sada se naš junak lako gubi u mnoštvu ljudi koji su tu došli da knjige kupe s popustom ili da pronađu nešto za čim tragaju među starijim ili ponovljenim izdanjima. Ima tu knjiga i za nekoliko stotina dinara, pa se mogu čuti komentari posetilaca da su neke knjige platili jeftinije od sajamske ulaznice, dok se izdavači žale da im sajam baš sve do tančina naplaćuje. Neki zbog toga sada nisu prisutni, kao „Paideja“… Stalni trend stripa pored ostalih nastavljaju i „Darkvud“ i „Čarobna knjiga“. Zaljubljenici će kod „Darkvuda“ naći avanture junaka Korta Maltezea autora Huga Prata u okviru jedne biblioteke, na ćirilici, u 12 ukoričenih luksuznih knjiga, prvi put.
Krećemo do hrvatske „Frakture“, koja u Beogradu ima svoje stalne kupce. Oni traže i stara izdanja od pre nekoliko godina, knjige o panku i novom talasu u Zagrebu, i slične. Tu je i novi roman Miljenka Jergovića „Willimowski“, tik uz prisutnog autora, donekle tmurnog i zamišljenog u veseloj, cvetnoj košulji, koji se, međutim, odmah razvedri čim mu se neko obrati. Njegova nova priča prikazuje ljudske naravi uoči Drugog svetskog rata, kada na Jadran stižu dva Poljaka koja među lokalnim stanovništvom izazivaju nemir, prateći i radijski prenos utakmice između Poljske i Brazila. Jergovićeva knjiga biće predstavljena sutra u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Pažnju privlači i roman Amosa Oza „Juda“, o junaku koji iznosi tezu o Judinom izdajstvu i sam se našavši u novim životnim okolnostima. Igor Štiks u novoj knjizi „Državljanin, građanin, stranac, neprijatelj“ odgovara na pitanja šta uopšte znači biti građanin, ili, pak, u poziciji stranca ili neprijatelja.
„Bolja je knjiga `Devojka iz voza` od filma“, kaže neko dok stupa na prostor „Vulkana“… U blizini, na „Laguninom“ štandu uvek puno posetilaca, mahom ženske populacije. Kod ovog izdavača nalaze se i nove knjige nobelovke Svetlane Aleksijevič „Poslednji svedoci“, o deci koja su preživela Drugi svetski rat. Kod „Lagune“ je preveden i roman Marija Vargasa Ljose „Pet uglova“, svojevrsni mural peruanskog društva u poslednjim mesecima Fuhimorijeve diktature. Koeljov novi roman „Špijunka“ portret je Mate Hari, zasnovan na neobjavljenim dokumentima i istinitim događajima. Junak Hari Hule Jua Nesbea sada živi i kroz roman „Policija“. Američki predsednički kandidat Donald Tramp smeši se sa sajamskih plakata „Lagune“, a traži se i njegova knjiga „Tramp – Cela priča“ čiji su autori novinari Vašington posta Mark Fišer i Majkl Krejniš.
Čitaoci se neguju odmalena, a „Kreativni centar“ mesto je i za roditelje i za decu. Našu pažnju privlači knjiga „Put, šta kineski filozofi mogu da nas nauče o dobrom životu“ Majkla Pjueta, profesora s Harvarda, i Kristin Gros-Lo, novinara i pisca. „Ideja ove knjige ne sastoji se u tome da postoji jedan ispravan put, već samo putovanje koje neprekidno iznova stvaramo tako što sve sagledavamo na nov način.“ Ajnštajn se plazi sa naslovnice „Enciklopedije loših đaka, buntovnika i ostalih genijalaca“ grupe autora, Šekspir je omađijan srcima na korici izdanja „Šekspir za zaljubljene“ Alana Persija (za one koji ljubav shvataju ozbiljno), dok je knjiga „Niče za osobe pod stresom“ istog autora namenjena onima koji su u potrazi za sobom.
Bogato je ilustrovana i duhovita knjiga nemačkog autora Valtera Mersa „Trinaest i po života kapetana Plavomedvedića“, u izdanju „Zlatnog zmaja“, od koje su potekli crtać i pozorišna predstava. To je pripovest o avanturama jednog medvedića moreplovca koji se suočava sa patuljastim gusarima, brodskim utvarama, paukolikom šumskom vešticom, vampirima s lošim namerama, i sa još mnogo fantastičnih bića. Nismo navikli da kod „Tanesija“ nalazimo knjige za najmlađe, ali po lepoti izdanja tamo se izdvajaju „Najlepše pesme za decu“, u kojoj se nalazi 408 pesama od 40 srpskih pesnika, od Zmaja do današnjih dana.
(Marina Vulićević, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com