– Priznajem da jednom u tri meseca uspem da se zadržim dva minuta na toj vrsti programa čisto da bih negovao maštu i inspiraciju – kaže poznati glumac.
– Ne znam ko još može da popije taj rijaliti? Ne znam ko tih gov…a više može da se naguta? Mi koji, nažalost, imamo blagodat nateramo sebe na neko razmišljanje, ali šta da rade ljudi koji su uskraćeni za to, a nacionalna frekvencija im nudi sadržaj koji je pun intrige, laži, budala, pun nekih samozvanaca? Neki ljudi koji su sami sebe prozvali i učinili iz nekog razloga sebe eksponiranim. Oni su postavljeni na neke ekspozicije, svetla su upaljena na njima, na sebi imaju okačene neke bubice i trabunjaju. Baš trabunjaju! Ja ne znam ko to može više da gleda? Glumac mora da bude inspirisan i glupošću i uzvišenošću i veličanstvenošću i tuđim zlom. I ja nekad moram da vidim to trabunjanje da bih neko zrnevlje inspiracije, za ne daj bože, ako mi zatreba mogao da imam i raspolažem s tim kako izgleda iskonski ljudska glupost i kako izgleda kada neko sebe načini samozvancem – kaže Nenad Jezdić.
On, dodaje, nikada ne bi pristao da bude sa te strane kamere, čak i da mu život od toga zavisi, prenosi Blic.
– Da sada da znam da odlazim sa ovog sveta i napuštam svu njegovu lepotu i da mi kažu da ću živeti duže i da će mi život biti još lepši ako postanem deo takvog programa, ne bih napravio kompromis. Ta snaga se sada traži od nas, da neko kaže “meni je lep život i bez toga” – iskren je Nenad Jezdić.
Glumac smatra da ljudi učestvuju u rijalitiju zbog novca, ali da nisu ni svesni da su sami sebe time prevarili.
– Uzvišeni ljudi ni za kakva blaga ne bi napravili neke negativne kompromise. Oni tu dovode uboge ljude, siromašne, one nište duhom. Tu svega ima i to je u tom smislu provokativno. Neko treba da zaključi da se to radi isključivo zbog para ljudi koji to emituju i para za ljude koji sebe dovode u ta stanja, u te rijaliti programe. Uopšte ne krivim takmičare, jer kada je neko samozvanac on nije ni svestan da samom sebi čini podvalu – priča Nenad Jezdić.
– Unutrašnja borba je nešto što je prirodno, što svakodnevno postoji i unutrašnja borba je permanentno stanje. Gde god pogledam, čega god da se dohvatim, kome god da se obratim, od mene se traži neko zrno unutrašnje borbe. Samo se treba probuditi i kazati “vodim unutrašnju borbu i istrajavam u tome”. A iz toga onda pošteno misli, pošteno govori, pošteno živi, pošteno se zadužuj i pošteno se razdužuj – tvrdi Nenad Jezdić.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com