Od barda srpskog i jugoslovenskog glumišta Ljubiše Samardžića, koji je preminuo 8. septembra, s velikim poštovanjem opraštaju se kulturna javnost čitavog regiona, kolege i mnogobrojna publika od „Triglava do Đevđelije“, za koje je, na najlepši način, ostao i sinonim nekadašnje zajedničke domovine.
Ali, pored ogrome popularnosti, internacionalnih priznanja, lične sreće u braku sa suprugom Mirjanom, Ljubiša je, kako je govorio, doživeo i najveću tragediju koja može da se dogodi čoveku – 2001, u 34. godini, preminuo mu je sin Dragan Gaga Samardžić, posle duge i teške borbe sa leukemijom. Ljubiša će, po sopstvenoj želji, u četvrtak biti sahranjen u porodičnoj grobnici pored sina, a ne u Aleji zaslužnih građana, jer je, kako svedoče njegovi najbliži prijatelji, u večnosti želeo da bude zajedno sa svojim Gagom.
Pročitajte – Sahrana Ljubiše Samardžića u četvrtak
Preranu smrt sina jedinca Ljubiša nikada nije mogao da prihvati ni da preboli. Kako je dirljivo svedočio u svom autobiografskom dokumentarnom filmu „Panta rei“, on je i dalje često „razgovarao“ sa svojim Gagom, govorio mu šta rade i kako odrastaju njegova deca, ćerka Sara i sin Stefan…
„Sve smo učinili da pobedimo tu opaku bolest. Supruga Mira stalno je brinula o njemu, a ja sam danonoćno radio, snimao i slao novac klinici u Londonu. A kad je Gaga odlazio, mislio sam da neću izdržati, da će mi srce prepući, da će i meni uskoro doći kraj. Taj bol je bio ogroman, nezamisliv, ne postoji ništa strašnije za čoveka, nego da sahranjuje sopstveno dete. Tu su i ona grozna pitanja koja čovek sebi postavlja u takvim trenucima – zašto to našoj porodici da se desi, jesmo li u nečemu pogrešili… Bio je to košmar iz koga danima i noćima nisam mogao da izađem, emotivno i fizički sam potpuno pao, izgubio sam volju za bilo čim, sve dok me nije prenula i trgnula moja supruga Mira. Rekla mi je: „Čoveče, život je smrt, upamti to! Nastavi da radiš, jer ćeš u tome naći smisao opstanka“. I bila je u pravu“.
Pročitajte – Sa Ljubišom Samardžićem bila je u braku 53 godine: “Za mene kažu da je mogao da nađe i bolju”
Za Ljubišu intimno, najznačajnije ostvarenje u njegovoj karijeri svakako je „Nebeska udica“, poslednji film koji je njegov sin potpisao kao producent, s kojim je od 1990. zajedno vodio producentsku kuću „Sinema dizajn“.
„Da sam dopustio da me bol sruši, možda se nikad ne bih latio režije ‘Nebeske udice’. Hteo sam da napravim ozbiljan film o bombardovanju Beograda onako kako sam ga ja doživeo, jer je bombardovanje 1999. znatno pogoršalo stanje našeg sina, a briga oko njegove dvoje male dece uvela nas je u novu agoniju. Za našu kuću, najveća nagrada ovom filmu nije bilo ni učešće u glavnoj selekciji Berlinskog festivala 2000, ni prodaja filma velikim svetskim televizijskim centrima, nego trenutak u kojem je naš bledunjavi sin posle prve projekcije filma sve to predvideo, i onako bolestan, iz kreveta nam ponosno šapnuo: ‘Film će ti ući u takmičarski program Berlinala!'“, svedočio je Ljubiša o svom sinu.
„Nebeska udica“ doživela je veliki uspeh, osvojila je mnogobrojne nagrade, bila je i jugoslovenski kandidat za Oskar, a ostala je i kao veliki umetnički spomenik Ljubišinom sinu Draganu.
DRAGAN Samardžić (1967) ostavio je veliki trag u jugoslovenskoj kinematografiji kao producent pet značajnih filmova, koji su osvojili mnogobrojne nagrade. Pored „Nebeske udice“ na tom spisku su „Bulevar revolucije“, u režiji Vladimira Blaževskog, sa Branislavom Lečićem, Bojanom Maljević, Miralemom Zupčevićem i Ljubišom Samardžićem u glavnim ulogama. Potom je došlo „Ubistvo s predumišljajem“ u režiji Gorčina Stojanovića, u kojem je igrao i Ljubiša.
Pročitajte – Poruka unuke Ljubiše Samardžića tera suze na oči (FOTO)
Gaga Samardžić sarađivao je s Gorčinom Stojanovićem i na filmu „Stršljen“, po scenariju Faruka Begolija i Srđana Koljevića, a producirao je i „Točkove“ Đorđa Milosavljevića, u kojem su sjajne likove ostvarili Dragan Mićanović, Anica Dobra, i njegov otac Ljubiša.
(R.Radosavljević, Novosti)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com