Kada je Dušan Kovačević sedamdesetih godina prošlog veka pisao svoju dramu o mladom čoveku koji živi u porodici metuzalem-grobara, želeći da iz tog mraka ode u neki bolji, lepši i životniji svet, a sve to kao metaforu o vladavini pobgrebnika u jednoj komunističkoj državi – verovatno nije ni slutio da će njegovi "Maratonci" biti pretočeni u (danas već kultni) film Slobodana Šijana, a kamoli da će još i propevati. Prvo u Pozorištu na Terazijama, u mjuziklu koji je režirao Kokan Mladenović, a uskoro i u mnogo zahtevnijim operskim arijama.
Kompozitorka Isidora Žebeljan na renomiranom operskom festivalu u austrijskom gradu Bregencu premijerno je predstavila operu "Maratonci trče počasni krug" u izvođenju internacionalne pevačke ekipe sačinjene od značajnih imena evropske muzičke scene. I mada su možda pevačke sposobnosti protagonista Kovačevićevih crnih komedija i za samog pisca bile neka vrsta otkrovenja, "sklonost" njegovih likova ka plesu i njihov igrački talenat odavno nam već nisu nepoznanica: za višestruko nagrađivani balet Narodnog pozorišta "Ko to tamo peva" godinama se traži karta više. Muziku za ovaj balet napisao je Vojislav Voki Kostić, bez čijeg se umetničkog stvaralaštva ne može zamisliti ništa od onoga što je Dušan Kovačević do sada pisao.
Kada je reč o operi Isidore Žebeljan po Kovačevićevoj drami, nju će, baš kao i debitantski operski projekat Žebeljanove (Zora D), režirati Nikola Rab iz Nemačke. U oba slučaja, posredi su prve dve srpske opere inscenirane i premijerno izvedene u inostranstvu, posle 1935. i Konjovićeve "Koštane", prvog i poslednjeg našeg kultnog dramskog dela koje je u 20. veku doživelo promociju na evropskoj muzičkoj sceni.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com