BEOGRAD -„Geopoetika“ je danas predstavila spektakularno debelu (933) novu knjigu jednog od najpoznatijih američkih pisaca Pola Ostera “ 4321″ u prevodu dr Ivane Đurić Paunović.
Glavni urednik Vladislav Bajac je otkrio da je Oster koga je u Srbiji lansirala njegova izdavačka kuća utoršio sedam godina na njeno pisanje a Đurićeva koja je prevodila sve njegove knjige na srpski i doktorirala sa temom o Osteru je ovo delo prevodila dve godine.
Ali, vredelo je toliko truda jer roman pruža velelepnu fresku Amerike prve polovine 20 veka.
Bajac je naveo da je kritičar specijalizovanog dodatka za knjigu „NJujork tajmsa“, „N.t.buk rivju“ ocenio da je ovo Osterovo delo „savremena američka književnost u svom najboljem izdanju“, dok je Osterov kolega po peru koga, takođe, “ Geopoetika“ veoma pomno prevodi, Haruki Murakami procenio da „nema sumnje u to da je Pol Oster genije“.
Bajac je prepoznao da je u ovom slučaju Oster zamenio svoj prepoznatljivi stil konstrukcijom dela i da mu je bilo potrebno toliko prostora da ispriča sudbine četvorice svojih junaka kroz čije se živote prelama, preko pojedinačnog, slika opštih zbivanja na Menhetnu, Bruklinu i donekle u Nju Džersiju kome je posvećeno detinjstvo i rana mladost Arčija Fergusona jednog od junaka i naratora ove, uslovno rečeno, hronike.
Dr Đurić koja nesumnjivo odlično poznaje Orvelov opus konstatovala je da on (1947) uprkos godinama još uvek postavlja pitanja,i dalje je angažovani pisac i kritički gleda oko sebe, a najradije piše o onome što mu je dobro poznato.
“ Oster nije izgubio želju da se poigrava rečima,a aktuelna američka književna kritika nije razumela njegov novi roman koji je u stvari otvorena kritika aktulenih zbivanja u SAD“, dodala je.
Kritičar „Gardijana“ ukratko je preneo sadržaj romana i ličnu ocenu da to „delo započinje pričom o emigrantu iz Evrope koji na ostrvo Elis stiže prvog dana 20. veka i ono poseduje sve što je potrebno da bude okvalifikovano kao veliki američki roman, no Oster ispisuje priču šaljivu i nepredvidljivu , suviše ličnu, suviše zasnovanu na sopstevnom iskustvu da bi se mogla nazvani svačijom“.
“ Ipak, dovoljno je i samo to sašto je stvario roman koji slavi slobodarske vrednosti piščeve generacije od ljubavi prema umetnostri do zalaganja za pravdu, u vremenu kada su obe na udaru“, zaključuje kritičar „Gardijana“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com