Srpsko pozorište dobilo je novu scensku verziju Molijerovog „Tartifa“ koju je na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta režirao Egon Savin. Ovo čuveno, toliko često igrano i u teoriji proučavano delo slavnog francuskog komediografa vratilo se na našu scenu posle više godina pauze. Glumački ansambl je posle premijere dobio zaslužene ovacije, a „Tartif“ se prikazao u novom, do sada neviđenom ruhu. U ovoj verziji, ta intimna, porodična drama sa ozbiljnim političkim implikacijama i osudom društva, nema srećan kraj, kao u Molijerovom komadu.
I možda tako zaista i treba da bude. Poznata je priča o tome da sam Molijer nije želeo da drama ima srećan završetak, ali je pod pritiskom cenzure sa dvora morao da unese promene u svoj originalni tekst. U Savinovoj režiji (i uz pomoć dramaturških intervencija Bože Koprivice), lukavi i licemerni Tartif nije kažnjen od strane pravednog vladara. Naprotiv, pred njim se otvara čitav jedan svet novih mogućnosti! On svoje dobrotvore proteruje iz njihove kuće, dok se sam smeje njihovoj gluposti, lakovernosti i naivnosti. Naslovnu ulogu tumači izuzetni Dragan Mićanović, a pored njega glumački ansambl čine i Anita Mančić, Boris Isaković, Svetlana Bojković, kao i mlađi deo ekipe koji predstavljaju Sloboda Mićalović, Nikola Vujović i Danijela Štajnfeld.
U vremenu kada svi možemo da posvedočimo koliko je veliki beskrupulozni raskorak između mnogih reči i mnogih dela, tome kako se samim pominjanjem nekih svetih reči poništava najsramnije činjenje, ili skriva jednako sramno činjenje – čini se da je odluka da se postavi komad o najvećem licemeru dramske literature bila odličan repertoarski potez koji će klasično dramsko štivo ponuditi publici na jedan moderniji način.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com