BEOGRAD – Odbor za standardizaciju srpskog jezika izražava zadovoljstvo i smatra „dobrom vešću“ izradu „Nacrta zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma“ u Republici Srbiji i Republici Srpskoj.
Time se, kako se ocenjuje u saopštenju, prvi put u srpskom narodu zakonski reguliše i štiti srpski jezik i njegovo ćiriličko pismo.
Ovaj odbor je stručno telo koje su sve naučne i nastavno-naučne institucije u Republici Srbiji, Republici Srpskoj i Republici Crnoj Gori u čijem je delokrugu rada proučavanje srpskog jezika osnovale između ostalog i sa zadatkom da se brine o statusu srpskog jezika i pisma na srpskom jezičkom i nacionalnom prostoru i sa državnim organima osmišljava i sprovodi jezičku politiku.
Zakon o jeziku i pismu služi da ovu materiju pravno uredi, da pruži okvire za jezičko ponašanje državnih organa, svih institucija i građana, navedeno je u saopštenju Odbora za standardizaciju srpskog jezika.
Odbor smatra da je logično i vrlo značajno da se u Republici Srbiji i Republici Srpskoj donese jedinstven zakon o očuvanju i zaštiti srpskog jezika i ćirilice, budući da je u pitanju isti narod, sa istim jezikom i pismom kao osnovnim identitetskim obeležjima.
Ovim zakonom i Povelja o srpskom kulturnom prostoru, koju su potpisala resorna ministarstva u Sremskim Karlovcima marta 2019. godine, počinje da dobija svoj puni smisao, smatra Odbor.
Nepostojanje zakona o srpskom jeziku i ćirilici, posebno u novonastalim okolnostima, jedan je od osnovnih uzorka urušavanje njegovog statusa u svim sferama njihove upotrebe.
U Republici Srbiji posle više od 15 godina zakon o jeziku i pismu usaglašava se sa ustavnim jezičkim rešenjem, navedeno je u saopštenju Odbora za standardizaciju srpskog jezika.
Na potrebu donošenja ovakvog zakona, kojim se pravno reguliše srpska jezička situacija u obema republikama, odavno ukazuje Odbor za standardizaciju srpskog jezika, s čime je sve više saglasna i široka kulturna javnost.
Koliko i u Srbiji, toliko je važno usvajanje ovog zakona i u Republici Srpskoj.
Ovaj zakon odnosi se samo na srpski narod i na uputrebu jezika i pisma u srpskom narodu.
Njime se ni na koji način ne ugrožava status jezika i pisama druga dva konstitutivna naroda.
Ustav Republike Srpske pominje tri jezika i dva pisma, ali pisma ne vezuje ni za jedan jezik. Prirodno je da se zakonom reguliše i obezbeđiuje upotreba ćirilice, jer je ona ne samo tradicionalno srpsko pismo, nego i jedna od osnovnih srpskih identitetskih karakteristika.
Usvajanjem ovog zakona Srbi se ne odriču srpske baštine koja je stvarana na latiničkim pismima – ranije u stvaralaštvu pretežno Srba katolika, a u 20. veku i u stvaralaštvu na celokupnom srpskom jezičkom i nacionalnom prostoru.
Naprotiv, cilj mora biti da država i pozvane naučne i kulturne institucije trajno vode brigu i o tom, za Srbe značajnom, delu naše pisane baštine.
Iako se pisci ovog nacrta zakona nisu konsultovali sa Odborom, očigledno je da je njemu kao predložak poslužio „Predlog izmena i dopuna zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama“, koji je sačinjen u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije 2017. godine.
U njegovoj izradi aktivno su učestvovali predstavnici Odbora, s kojim je ovo ministarstvo potpisalo i „Protokol o saradnji“ 2018. godine.
Odbor je imao uvid u sadržaj nacrta zakona i konstatovao da je on kao nacrt dobar, da su mnoga rešenja identična ili vrlo slična onima iz predloga izmena i dopuna zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama urađenog 2017. i smatra da, uz izvesna poboljšanja, može biti ne samo prihvatljivo nego i „spasonosno“ rešenje za današnji težak položaj srpskog jezika i ćirilice.
Pošto je planirano da se zakon u skupštinama dveju republika usvoji 15. septembra, a smatrajući da su izvesna poboljšanja neophodna, Odbor je napravio predlog dopuna zakona, koji je poslao predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, ministru za kulturu i informisanje Republike Srbije Maji Gojković, i ministru prosvete i kulture Republike Srpske Nataliji Trivić, s dobrom verom da će dopune doprineti da konačni tekst zakona bude što bolji i pravno utemeljeniji, na dobrobit celoga srpskog naroda.
Odbor za standardizaciju srpskog jezika je naveo da se više neće oglašavati i davati izjave novinarima do 15. septembra kako ni na koji način ne bi ometao državne organe da na najbolji način završe ovaj vrlo važan nacionalni posao.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com