BEOGRAD; 6. aprila (Tanjug) – Promocija knjige „Srpski film: pedesete“ autora Saše Radojevića, u izdanju Filmskog centra Srbije, održana je večeras u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.
Osim autotra, o knjizi su govorili – Vesna Perić, dramaturškinja, teoretičarka i kritičarka Drugog programa Radio Beograda i Milutin Petrović, filmski reditelj i scenarista, dok je moderator bio Ivan Aranđelović, urednik filmskog programa Dvorane kulturnog centra.
Direktor Filmskog centra Srbije, reditelj Gordan Matić je večeras ukratko naveo da je nova knjiga još jedna u nizu izdavačke delatnosti ove institucije, za koju je zaslužan veoma vredni urednik Miroljub Stojanović.
„Dugo se poznajemo Saša i ja, znam koliko je radio na knjizi, tako da je ovo izdanje i privatno duže očekivano, ostaće dugo tema za istraživanje. Taj period pedesetih godina nije nikada detaljno, studiozno ovako obrađen kao u knjizi Saše Radojevića“, naglasio je Matić.
Najnovija knjiga Radojevića prvi je sistemski pokušaj kritičke analize srpskog filmskog nasleđa iz 50-ih godina.
Kako autor ističe u svom Uvodu, “u pitanju je filmska produkcija koja je manje poznata domaćoj publici, i to prvenstveno usled kanonizovanja aktera crnog talasa šezdesetih godina”.
Autor je večeras istakao da je odavno počeo da razmišlja o nastajanju ove knjige koju je dugo stvarao, a bio je inspirisan čuvenim filmom „Čudotvorni mač“ (1950) Vojislava Nanovića, i time „kao da sam se zbog tog filma spremao ceo život da pišem ovu knjigu“.
Radojevih je ovom knjigom zahvatio, kako je sam opisao, “širu skalu filmova”, i čvrsto stoji na stanovištu da u ovoj dekadi ima šta da se revalorizuje, a onda da su obrisi pojedinih autorskih izraza počeli da se ukazuju već tada (primeri spomenutog Vojislava Nanovića i Žike Mitrovića – autor poznat kao začetak kriminalističkog žanra). Kroz osam zaokruženih poglavlja u knjizi, Saša Radojević reafirmiše jednu tradiciju koja je mnogo više vredela nego zvanični glas koji je o njoj preostao.
„Čini mi se da je to bila jedna kinematografija diskonuiteta, jer kao da je čitava ta generacija 50-ih godina bivala izbrisana, najviše je stradala i nipodaštavana. Ova knjiga je moja želja da se ti filmovi i autori vrate u fokus“, smatra Radojević, koji navodi da je ta produkcija obuhvatala oko 50 filmova.
On je izdvojio razne autore u tom periodu, od Branka Bauera do spomenutog Vojislava Nanovića, koji su bili izuzetni pojedinci, a ne gleda se ta kinematografija kao celina.
Bilo je potrebno napraviti žanrovsku produkciju kao ideju, da se stvaraju komedije, melodrame, ratni ili omladinski filmovi, postojala su u filmskim studijima ozbiljna dramaturška odeljenja za stvaranje scenarija.
Poneki filmovi kao „Jezero“ ili „Čudotvorni mač“ su snimani čak po godinu dana“, naglasio je Saša Radojević, inače rođen u Beogradu, gde je diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti.
Autor knjige je takođe otkrio da su u to vreme bili angažovani pravi slikari na filmu, ne scenografi, već baš likovni umetnici koji su svojim delima uspeli da oplemene ta ostvarenja, kao čuvena Ljubica Sokić (1914-2009).
Kolega reditelj Milutin Petrović je napomenuo da je on sam slična generacija sa autorom knjige, i još su dugogodišnji prijatelji i česti saradnici.
„U to vreme bili su popularni filmski serijali kao „Žikina dinastija“ koji nisu vrednovani, postojala je Češka škola, i naravno – Slobodan Šijan. Na sve to i Crni talas, o kome smo Saša i ja slušali kao nešto sporno, ili kao kad se kaže „deda u četnicima“. Onda smo u Kinoteci počeli da otkrivamo te filmove 50-ih godina, koji su postali skoro kao naši uzori. Dakle kao američki filmovi, gde su glumci lepši, a ne ružniji od života“, istakao je reditelj Petrović.
On je ocenio da knjiga „Srpski film: pedesete“ više otvara, a ne zatvara tu temu, i da je delo „autentičan književni rad“ autora, koji se može lako pročitati za jednu ili dve večeri, jer čitanje samo od sebe teče.
„Divno je književno iskustvo čitati Sašinu knjigu, jer on ima veoma zanimljiv odnos pisanja prema filmu, nije kritika, niti vrednovanje filmova, već insistira na nečemu što je primetio u tim ostvarenjima. Trend da se piše o filmu na naučnoj osnovi je skoro nemoguće, i film se tome migolji, jer on nas uvek vozi kroz veoma različite slojeve“, naglasio je Milutin Petrović, koji je režirao film i TV seriju „Nečista krv“ (2022) prema prozi Bore Stankovića i scenariju nepravedno zapostavljenog reditelja, spomenutog Vojislava Voje Nanovića.
Vesna Perić je istakla da je iz tog perioda njoj omiljeni film „Anikina vremena“ (1956) Vladimira Pogačića, prema delu Ive Andrića, koji je distribuiran u SAD, i otkrila da je „Čudotvorni mač“ (1950) Voje Nanovića bio najprodavaniji film u inostranstvu.
Ona je primetila da se na Fakultetu dramskih umetnosti prilično „pretrčava“ preko jugoslovenskog filma 50-ih godina, da je ta epoha nepravedno zapostavljena, potisnuta, „stigmatizovana“ kao soc-realizam, pomalo konformističkog stila, istisnuta od strane pojave Crnog talasa.
Perić je rekla da će čitaoci pronaći tematsku i žanrovsku polifoniju kroz osam poglavlja knjige, od opšteg ka posebnom, i ocenila da je dobar koncept autora da filmovi ne budu hronološki poređani kao što bi uradio neki istoričar filma.
„Kako je Saša Radojević scenarista i dramaturg, knjiga je i pisana tim očima, jer je analizirao fabulu, zaplet, likove i kasnije filmski jezik.
Knjiga predstavlja različite uglove o tim filmovima, nudi analizu i interptetaciju kroz istraživanje tih ostvarenja pedesetih godina“, istakla je Perić, te podsetila na prvi kolor film „Pop Ćira i pop Spira“ (1957) prve rediteljke Soje Jovanović, koji se ovde spominje kroz temu – žene reditelji.
U knjizi je pažnja posvećena i filmu „Jezero“ (1950) reditelja Radivoja Lole Đukića, veoma različitog iz opusa ovog velikog scenariste i režisera na televiziji i velikom ekranu, čijih se 100 godina od rođenja, danima obeležava u RTS klubu, u zgradi Radio Beograda, sa raznovrsnim programima.
Poglavlja u novoj knjizi su – „Mač je ovaj čudotvorni“, „Fatalizam i dobroćudnost klasika“, „Komediografska filmska baština po Nušiću“, „Okupacija i ratne traume“, „Ilegalci u Beogradu“, „Profilisanje žanrovskih obrazaca“, „Izgradnja zemlje i ljudi“ i „Komedije i tragedije mladih“.
Autor Radojević je stvarao scenarije za dokumentarne TV serije i kratke filmove, roman “Divlje senke” i filmsku studiju “Mit o Frankenštajnu”. Priredio je zbornike o filmu “Džon Vu: od Honga do Holivuda”, “Nova filmska Evropa” i “Nezavisni autori u novom veku tehničke reprodukcije”.
Takođe, on je koautor scenarija za nezavisne, dugometražne igrane filmove – “Zemlja istine, ljubavi i slobode” (2000), “Jug jugoistok” (2005), “Doktor Rej i đavoli” (2012) i “Petlja” (2015), jedini scenarista filma “Država” (2013), reditelj i scenarista ostvarenja – “Poljupci” (2004), “Narcis i Eho” (2011), “Žigosana” (2015), “Porodica” (2015) i “Aleksandra” (2019). Ostvario je glumačke role u 12 filmova.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com