Održana promocija novog izdanje trilogije „Brda od pelina“ Jasenke Lalović

BEOGRAD – Književna trilogija „Brda od pelina“, koju čine romani „S one bande moje gore“, „S ove bande moje gore“ i „Kastigulja“ Jasenke Lalović predstavljena je večeras u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC u Beogradu.

Pored autorke, o romanesknom serijalu uoči praznika Dan žena, govorili su kulturolog Dušan Medin i urednica sve tri knjige Dubravka Dragović Šehović, dok je moderatorka bila Tanja Vučković ispred izdavačke kuće „Laguna“.

Odlomke iz knjige čitala je glumica Ivana Šćepanović, a muzički deo večeri je realizovala Milica Milović na akustičnoj gitari.

Tanja Vučković večeras je istakla da je trilogija „Brdo od pelina“ uveliko imala svoj uspešan život pre novog izdanja „Lagune“ i onda je navedeno izdavaštvo ponudilo autorki saradnju za knjige u novom ruhu.

Tako se pred čitaocima sad nalazi serijal od tri romana posvećenih ženama, koji su već prodati u više od 30.000 primeraka sa prethodnim izdavačem, iako je autorka pre tih naslova bila gotovo nepoznata.

„Uvek imam tremu pred ovolikim brojem ljudi u publici, iako sam već imala toliko promocija svih knjiga. Drago mi je da me je „Laguna“ preuzela, i da vodi računa o promocijama, onda imam više vremena za pisanje nekih novih dela“, navela je autorka Jasenka Lalović i dodala da je pisala o onome što ju je ponelo, o svojoj porodičnoj lozi, o rodoslovu, i da ne bi ni umela pisati o nečem drugom što je se ne tiče i ne dotiče.

Radnja sva tri romana odvija se u primorskom delu Crne Gore i predstavlja emotivnu priču o ulozi žene u crnogorskom društvu.

Ovo je priča o ženama koje nemaju pravo na izbor, kao muškarci pored kojih stasavaju. Međutim, ovo nije priča o njihovoj pokornosti u kojoj se gubi njihovo biće, navode iz „Lagune“.

Onda je autorka otkrila tužnu pozadinu nastanka ove priče.

„Romane sam počela pisati u veoma specifičnom trenutku svog života. Tada sam nažalost izgubila svoju mlađu sestru. I tokom procesa, naučila sam da dišem. Inače bih morala stalno da samo pijem lekove nakon tog velikog gubitka“, rekla je spisateljica.

Tako je krenula u literarno stvaralaštvo, da što više radi, prema stavu da je „akcija neprijatelj misli“.

„Vratila sam se u svet žena, ali ne majke, već moje divne baba Dragice, koja je imala čak osmoro dece. Divim se svojoj babi na tome, a inače nas u celoj familiji ima oko 100 rođaka i svi se međusobno poznajemo“, kazala je autorka.

Dušan Medin kao arheolog i istraživač kulturnog nasleđa je ocenio da je Lalović čitaocima pružila „tri književna bisera“.

„Često kažem knjiga, u jednini, jer sva tri njena romana posmatram kao jednu celinu. Jasenka je ovde imala beskrajnu snagu, smisao i potrebu za lepim, prirodom, i ljubav prema pisanju i stvaranju. Romani predstavljaju školjke koje kriju blago morskih i planinskih tema, sa univerzalnim pričama. Pisano je srcem, tako čitam, vidim i osećam“, zaključio je Medin.

Urednica sve tri knjige Dragović Šehović je otkrila da se u karijeri urednice do sada nije susretala sa sličnim delima, te da joj se veoma svideo taj „divan i sočan jezik“ koji imaju likovi, koji „možda nije domaćim čitaocima toliko poznat i blizak“.

Rekla je da romani jasno govore o sudbinama žena, postavljaju pitanja da li su se one promenile danas, i ako jesu, koliko, te da su prava žena danas veoma ugrožena.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com