U prethodnom članku pisali smo o prvom delu trilogije "Milenijum" švedskog autora Stiga Lašona, romanu "Muškarci koji mrze žene". Danas pišemo o drugom delu ove trilogije, "Devojčica koja se igrala vatrom", podjednako dobrom, uzbudljivom i zanimljivom kao što je to i prvi deo.
Kao i "Muškarci koji mrze žene", i "Devojčica koja se igrala vatrom" počinje relativno sporo. Lizbet Salander, asocijalna, mršava devojka natprosečne inteligencije i fenomenalnih istražiteljskih sposobnosti, odmara se nakon avantura u romanu "Muškarci koji mrze žene" na Grenadi. Otarasila se jedne od tetovaža i nekih pirsinga, uradila i jednu promenu na telu, i čini se da joj život teče dobro. U isto vreme, novi novinar "Milenijuma" istražuje trafiking u Švedskoj i planira kako pisanje reportaže, tako, uz pomoć svoje devojke, doktora kriminalistike, i objavljivanje knjige, knjige koja bi mogla da ugrozi položaje mnogih ličnosti na visokim položajima u Švedskoj. Nils Bjurman, zvanično Lizbetin staratelj, nezvanično težak seksualni sadista, planira istovremeno da u potpunosti upropasti Lizbet, i u tu svrhu poziva ličnost iz Lizbetine prošlosti.
Ubrzo nakon što se Lizbet vrati u Švedsku, stvari se zahuktavaju. Advokat Nils Bjurman, novinar "Milenijuma" koji je istraživao trafiking i njegova devojka bivaju ubijeni, a za ubistva je optužena Lizbet. Mikael Blumkvist, suvlasnik "Milenijuma" i Lizbetin prijatelj, ne želi da veruje u Lizbetinu krivicu i pokušava da otkrije istinu; isto radi i Lizbet, skrivena. Samo, pokazaće se da otkrivanje istine zahteva upoznavanje sa prošlošću zagonetne Lizbet, kao i sa jednim od najgorih pravnih nasilja ikada počinjenim nad nekim u Švedskoj, pravnim nasiljem u koje su umešani neke od veoma uticajnih ličnosti koje nemaju ni najmanju želju da budu razotkrivene, a raspolažu i mnogim sredstvima za zaustavljanje radoznalaca…
Roman "Muškarci koji mrze žene" mogao se čitati kao samostalna celina; sa romanom "Devojčica koja se igrala vatrom" to već nije slučaj, potreban vam je prvi deo da biste se upoznali sa likovima, a i kraj je veoma neizvestan (drugim rečima, preporučljivo je iz knjižare ili biblioteke uzeti celu trilogiju). I ovde, kao i u prethodnom romanu, osim što pratite lične drame, pratite i neke društvene pojave, kao što su korupcija, zlostavljanje, trafiking, neumereno pisanje tabloida o osobi koja je tek osumnjičena za ubistvo, ništa nije zaista dokazano (recimo, Lizbet biva proglašena, na osnovu polovičnih informacija i želje za senzacionalnošću, psihotičnom pripadnicom "lezbejske satanističke sekte"). Kao i roman "Muškarci koji mrze žene", i "Devojčicu koja se igrala vatrom" teško je ispustiti iz ruku – a čim završite sa tom knjigom, imate snažnu želju da pređete na sledeću, "Kula od karata".
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com