Kada se kod nas pomene Švedska, oni naklonjeniji umetnosti pomisle na, recimo, reditelja Ingmara Bergmana. Kod nas je tokom 2009. godine stiglo još nešto iz Švedske, trilogija "Milenijum" dugogodišnjeg novinara Stiga Lašona, koji, nažalost, nije doživeo objavljivanje nekih od, u poslednje vreme, najčitanijih knjiga u Evropi – svojih sopstvenih. Neki ovu trilogiju opisuju kao filmove Ingmara Bergmana ukrštene sa romanom Tomasa Harisa "Kad jaganjci utihnu", a prvi deo trilogije nosi naziv "Muškarci koji mrze žene".
Roman počinje zbunjujuće: nekadašnjem poznatom industrijalcu Henriku Vangeru svake godine na određeni dan stiže presovan i uramljen cvet, što za njega predstavlja bolan podsetnik na nerazrešen slučaj iz prošlosti. I u dubokoj starosti odlučan kao što je nekad bio, Vanger rešava da angažuje nekog da mu pomogne da razreši ono što je još davno pokušao da otkrije i od čega je i policija odustala, i za to bira nekog ko se obično ne bavi poslom te vrste.
Reč je o Mikaelu Blumkvistu, šarmantnom ženskarošu i izuzetno sposobnom ekonomskom novinaru, takođe i suvlasniku novinskog lista "Milenijum". Nažalost, Mikael je suočen sa boravkom u zatvoru jer je optužen za klevetu, a i bilo bi mu bolje da se drži dalje od "Milenijuma" ako ne želi da ovaj nakon tužbe propadne. Uz sve to, nimalo mu nije jasno zašto je stari Vanger baš njega odabrao za posao nalik detektivskom – on je izuzetno sposoban kao istraživački novinar, ali ipak nije detektiv.
U celu priču biva upletena i Lizbet Salander, prilično neobična devojka. Niska, mršava, sa nekoliko upadljivih tetovaža i gomilom pirsinga, asocijalna – ona je istražitelj neverovatnih sposobnosti i veoma visoke inteligencije, i njeno umeće, u kombinaciji sa Mikaelovim, moglo bi da se pokaže kao dobitna kombinacija – koja bi i nju i Mikaela mogla koštati života.
Roman "Muškarci koji mrze žene" počinje relativno sporo, da bi se vremenom sve više zahuktavao i sve dublje vas uvlačio u zapetljanu priču koja se ne dotiče samo ličnih problema i tragedija, već i kompletnog društva, korupcije, incesta, zloupotrebe položaja, seksualne patologije… Na momente užasavajuć, dobrim delom uzbudljiv, sa likovima za koje steknete utisak da ih lično znate (za neke od njih žarko poželite da nikada ni vama ni vašim bližnjima ne priđu ni blizu), "Muškarci koji mrze žene" je roman koji se, kad vas "uhvati", ne ispušta iz ruku. Nakon njega možete, ako želite, da pročitate i ostatak trilogije (postoji i četvrti deo, ali još uvek nije objavljen ni u Švedskoj, zbog sudskih problema), ali nije obavezno, pošto ovaj roman funkcioniše i kao samostalna celina.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com