Nađa Rodić jedna je od najvećih zvezda jugoslovenskog glumišta, koja iza sebe ima decenije besprekorne karijere i uloga koje niko nije odigrao kao ona. Osim što je bila prijateljica sa Desankom Maksimović, Nađa je i bila jako bliska sa Lulom i Batom Živojinovićem.
Ona je u jednom intervjuu otkrila tajne o legendarnom Valteru, koje je malo ko znao: „Moj suprug Strahinja i Bata su odrasli zajedno. On je bio kao član porodice Rodić. Zajedno su upisali glumačku školu. Zahvaljujući akademskom pozorištu i rediteljki Sonji Jovanović koja je dva mangupčića ocenila da su talentovani i usmerila ih na pravi put, ka umetnosti, pozorištu.“
„Povod za upisivanje bila je i njihova velika ljubav prema kaubojskim filmovima. Hteli su i oni da budu kauboji, u džins pantalonama sa velikim šeširima i revolverima. Po završetku školovanja, Bata je hteo da se bavi filmom, a Straja režijom. Kako ga je Bog stvorio ležernog, nije podnosio da ga tamo neki reditelji maltetiraju, kao recimo Bata Konjević, da 11 puta ponoviš scenu. Govorio je: „Vrati Strahinja, ne valja, misli šta radiš. Vrati ponovo. Manje banči. Batali te cigarete. Na probu se ne dolazi mamuran. Idemo ponovo. Ne valja ništa. Pusti glas. Što si se stisao?! Vrati, pa vrati…“
Tada se Strahinja iznervirao, bacio šešir i napustio probu i rekao „NIKAD VIŠE“! I tako je bilo, upisao je Beogradsku akademiju, postao reditelj, i onda je naravno on terao glumce, vraćao i maltetirao. Da bi napravio onakvu predstavu kakvu je on zamislio koncepcijski. Bata i Lula su se venčali, malo pre Strahinje i mene, a onda smo i mi za njima.“
„Često smo išli na kuvani đevrek kod Đeram pijace. Jeli ga uz ovčje kiselo mleko. Smejali se kada god je bilo moguće, družili se, skromni, bez para. Umoljavalali moju svekrvu Jovanku da nam da neki dinar za sladoled ili bioskop. Mladi, lepi, zaljubljeni bez para u džepu, a srećni. Ubrzo se rodio Batin sin Miljko, a odmah za njim i naš sin, Alek. Zatim njihova ćerka Jelena, a za njom naša ćerka Sandra. Lula i ja smo sa decom u kolicima, svraćale u park, čavrljale, povremeno se i ljutile na Batu i Straju, jer su često zaglavljivali u kafanu, i ostajali do zore. Dosta godina kasnije, zaigrala sam sa Batom u seriji „Seljaci“ reditelja Dragoslava Lazića. Pre početka snimanja, Bata se operisao i pojavio mu se šećer u krvi. Lula nam je davala instrukcije, da pripazimo na njega. Da ne puši i ne jede slatko. I šta će se desiti… Jednom, u pauzi snimanja, neko iz ekipe je slavio rođendan i pojavila se velika čokoladna torta. Otpevali smo rođendansku pesmu, dobili po parče i navalili da jedemo. I Bata je hteo parče! Ali mu je rečeno, Bato, rekla je Lula da ne smeš! Bilo nas je mnogo, a torte, sve manje. Kada je Bata shvatio da je uskoro neće biti, zgrabio je ostatak, jedno veliko parče, i sa sve tacnom, otišao u garderobu, zaključao se, da ga niko ne ometa, i kroz vrata vikao: „Mamu vam je*em, mene ste našli da zajebavate!“ Sve je pojeo. Naravno, Luli niko nije smeo da kaže šta se na snimanju tog dana dogodilo“ kazala je ona.
Bata je preminuo 23. maja prošle godine.
(Kurir.rs/Aska)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com