BEOGRAD – Izložba „Ivo Andrić – povodom 60 godina od dobijanja Nobelove nagrade” otvorena je ispred Državnog arhiva Srbije, u kome je danas obeležen Dan arhiva Srbije i uručene su strukovne nagrade.
Izložba postavljena u dvorištu zdanja arhiva u Beogradu na nekoliko panoa predstavlja izbor arhivske građe o događajima koji su prethodili uručenju Nobelove nagrade, o samoj svečanosti 10. decembra 1961. godine i o Andrićevom boravku u Stokholmu.
Posetioci mogu videti kako je izgledalo pismo direktora Nobelove fondacije Nilsa K. Stolea u kome obaveštava Andrića (1892-1975) da je Švedska kraljevska akademija donela odluku da mu se dodeli Nobelova nagrada za književnost.
Predstavljene su i fotografije iz doma Ive Andrića od 26. oktobra 1961, kada ga je švedski otpravnik poslova obavestio da je dobio nagradu, čestitke vodećih svetskih intelektualaca, novinski članci, svedočanstva o naučnom skupu u čast akademika Andrića u SANU 1962. godine, i drugo.
Autori izložbene postavke su Jelica Reljić, Miroslav Perišić i Aleksandar Marković, a arhivska građa pripada fondovima i zbirkama Arhiva Jugoslavije, Arhiva SANU, Muzeja Jugoslavije i Muzeja grada Beograda.
Marković je rekao agenciji Tanjug da će izložba „Ivo Andrić – povodom 60 godina od dobijanja Nobelove nagrade” u većem obimu biti predstavljena 17. decembra u Andrićgradu kod Višegrada.
„U Andrićgradu je veća galerija pa će biti veći izbor materijala koji će biti predstavljen tamošnjoj publici. Pored ovih eksponata biće dodatnih, sa više novinskih izveštaja i citata Ive Andrića, uz fotografije i kratak film o Andriću i njegovom muzeju u Beogradu“, rekao je Marković.
Na svečanosti povodom Dana arhiva u Srbiji, direktor Arhiva Miroslav Perišić je istakao da su arhivi savest društva i da se „po tome koliko su uređeni i kakav imaju status razlikuju ozbiljne države i kulture od onih drugih“.
„Azbuka svake dobro osmišljene kulturne politike je zaštititi ono što smo nasledili jer to je garancija da ćemo da zaštitimo ono što danas nastaje ne samo u kulturi nego u svim vrednim oblastima“, naglasio je Perišić.
Prema njegovim rečima, „u vremenu kada se malim narodima i državama odnekud iz sveta poručuje da istorija nije važna, da prošlost treba zaboraviti, da nije važno ko smo, jedna od najsnažnijih uporišnih tačaka u odbrani identiteta je kultura.“
„A u okviru kulture arhivima pripada mesto u samom vrhu“, istakao je Perišić.
Tokom programa obeležavanja Dana arhiva u Srbiji, priznanja „Zlatna arhiva” Fondacije Aleksandra Arnautovića uručena su arhivskom savetniku Arhiva Narodne banke Srbije Saši Iliću i Istorijskom arhivu u Pirotu.
Fondaciji je zauzvrat iz Istorijskog arhiva uručen uramljen izvod iz matične knjige Arnautovića (1888-1982), pisca, publiciste rodom iz Pirota, i predratnog upravnika Državnog arhiva.
Godišnja nagrada Đurđa I. Jelenića dodeljena je akademiku Slavenku Terziću za knjigu „Na kapijama Konstantinopolja. Rusija i Balkansko pitanje u 19. veku” (2021).
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com