BEOGRAD – U Jugoslovenskoj kinoteci kinoteci otvoren je večeras legat i dve prateće izložbe posvećene radu Velimira Bate Živojinovića.
Događaji koji je upriličen povodom obeležavanja devedeset godina od rođenja jednog od najpopularnijih jugoslovenskih i srpskih glumaca prisustvovao je veliki broj javnih ličnosti kao što su ministri u Vladi Srbije Ivica Dačić i Branko Ružić, glumci Gordan Kičić, Radoš Bajić, istoričar Predrag Marković…
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je naglasio da današnji dan budi emocije u porodici Velimira Bate Živojinovića, kod njegovih kolega, ali i kod njegovih prijatelja.
„Ovo je prilika da se na jednom mestu podsetimo šta je bio Bata Živojinović, mada je nemoguće da sve o Bati stane u jedan legat i dve izložbe. Zahvaljujem se Jugoslovenskoj kinoteci na ovom potezu“ kazao je Dačić i dodao da se nedovoljno pažnje posvećuje čuvanju uspomena na naša velika imena među kojima svakako jedno od najznačanijih mesta pripada Bati Živojinoviću.
„Imao sam čast da poslednjih 25 godina Batinog života privedem sa njim. Bili smo prijatelji i zapamtio sam naš put u Kinu. Bata se žalio da su svi prilazili njegovom sinu Miljku, kada je boravio u Kini, jer nisu verovali da je Valter ostario. Mislili su da je Miljko Valter, jer liči na Batu“ kazao je Dačić.
Prema njegovim rečima možda će u budućnosti neka institucija kulture dobiti ime Velimir Bata Živojinović .
„Kod nas postoje različite prakse. Možda je prošlo i nedovoljno vremena za tako nešto. Potrebno je da prođe istorisjko razdoblje da bi ljudi mogli da osete šta bi i po kom čoveku moglo da se nazove. Možda neki filmski centar u budućnosti ponese Batino ime. Velimir Bata Živojinović ima sačuvano mesto u našim srcima“ kazao je Dačić.
Dačić je napomenuo da je bilo sličnih inicijativa i u ranijem periodu.
„Mislili smo da pre 7, ili 8 godina takođe napravimo legat od njegove kuće u Koraćici, sa druge strane kao društvo i kao država nemamo praksu da posvećujemo dovoljno pažnje ljudima. Mislim da iz ovog događaja mogu da se uče mnoge mlade generacije. U svakom slučaju Valter će ostati upamćen za ceo život. Valter je nadživeo Batu, a nadživeće i sve nas. On će predstavljati uspomenu na jedno vreme“ rekao je Dačić i dodao da je Jugoslovenska kinoteka, osim arhiva i muzej istorije ne samo jugoslovenskog filma nego i cele Srbije.
Osim nagrada koje krase vitrine novog legata, svoje mesto pronašli su i interesantni lični predmeti slavnog glumca.
Izložba „Privatno i radno“, deo legata Živojinovića, predstavlja printove digitalnih fotografija koje dočaravaju atmosferu sa snimanja iz njegove višedecenijske karijere, kao i segmente iz privatnog života.
A, multimedijalna izložba „Filmska paleta“ ilustruje neke od najznačajnijih uloga Živojinovića u filmovima: „Dr“ (1962), „Tri“ (1965), „Neprijatelj“ (1965), „Skupljači perja“ (1967), „Breza“ (1967), „Valter brani Sarajevo“ (1972), „Pas koji je voleo vozove“ (1977).
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić kazao je da je najveći kvalitet Bate Živojinoviča moć tranformacije.
„Bata Živojinović je bio glumac najpre u okviru partizanskog filma, u kojima je igrao heroja. Pođednako se dobro snalazio u svim vidovima ovog žanra pa ga srećemo i u epskim spektaklima, vestern varijantama Žike Mitrovića, kao i u takozvanom stripovskom izrazu u režiji Šibe Krvavca. Njegova pojava je tako postala sinbol koliko god se menjali zapleti i okolnosti ona nadilazi sve pojedinačne uloge i objedinjuje ih u jednu veliku ulogu celokupnog žanra“ kazao je Pantelić i dodao da postoji i crnotalasna linija Živojinovićevog stvaralaštva u saradnji sa Žikom Pavlovićem, Sašom Petrovićem, Antom Babajom…i drugim rediteljima jugoslovenskog modernizma.
Miljko Živojinović, sin velimira Bate Živojinovića istakao je u ime porodice „da je presrećan što je „Bata ušao u Partenon srpskog filma“
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com