Roman „Anansijevi momci“ britanskog autora Nila Gejmana zapravo je knjiga o porodičnim odnosima (ako vam je porodica veoma neobična), o pričama koje opisuju svet i pesmama koje ga ispevavaju, o paukovoj mreži koju svojim životima čine svi, a više od svega, to je suštinski veoma vedra priča.
Ta vedrina je došla kao ne baš prijatno iznenađenje za mnoge ljubitelje Gejmanove proze koji su od ovog romana očekivali da bude nastavak prilično mračnih – mada, na kraju, ipak optimističnih – „Američkih bogova“. Ni inače nije uobičajeno da Gejmanova proza bude na taj način vedra, izuzev kada autor piše za decu. „Anansijevi momci“ nisu, međutim, nastavak „Američkih bogova“. Dešavaju se samo u istom svetu, u svetu u kome, pored ljudi, egzistiraju i različita božanstva i stvorenja iz svih mogućih mitologija. „Američki bogovi“ dotiču se u velikoj meri nordijske mitologije, hladne i mračne, pa je i roman takav, dok „Anansijevi momci“ govore o afričkom božanstvu Anansiju i njegovim sinovima; sam Anansi je bog-pauk, simpatični prevarant i šaljivdžija, pa je i roman prikladno vedar.
Priča počinje Anansijevim sinom Čarlijem. Čarli je, kao i većina Gejmanovih glavnih junaka, dobroćudan, ali pomalo nespretan. Radi kao knjigovođa kod šefa-kretena, ima verenicu Rozi koju voli (i izrazito napornu buduću taštu koju je, uz najbolju volju, teško voleti), i čini se da mu život i nije, uopšte uzev, tako loš – a onda, dok se sa verenicom dogovara o venčanju, saznaje da mu je otac umro, i iz Engleske putuje u Ameriku kako bi prisustvovao sahrani.
Čarlija je otac nervirao, što šalama kakve Čarli baš i nije voleo, što često neprikladnim ponašanjem. Nakon sahrane, međutim, Čarli od nekadašnjih komšinica, četiri starice koje su više nego što se na prvi pogled čini, počinje da saznaje više o svojoj porodici. Saznaje, na primer, da je njegov tata bio afričko božanstvo, da nije jedinac, kao što je verovao, već da ima i brata po imenu Pauk, od koga je u detinjstvu bio odvojen i koga se uopšte ne seća – brata koji je, izgleda, nasledio sve božanske moći od oca, dok je Čarli, pa, samo Čarli.
Zainteresovan, Čarli stupa u kontakt s bratom, da bi ubrzo ustanovio da ga brat veoma nervira, jer se ponaša kao derište kome ništa u životu nije preterano važno. Pauk nije zao, ali, sasvim iskreno i uz dosta detinje sebičnosti, ne shvata zbog čega ne bi bilo u redu da se zabavlja sa Čarlijevom verenicom, da pravi gluposti na Čarlijevom poslu, ili da od Čarlijevog života napravi totalni haos. Čarli ponovo kontaktira nekadašnje komšinice kako bi mu pomogle da se otarasi iritantnog brata, ali ubrzo shvata da je pokrenuo mnogo više nego što je planirao i da će morati da se bori kako bi spasao i svoj i bratovljev život. Stvari dodatno komplikuje i to što Čarlijev šef nije samo neprijatna osoba, već i kriminalac koji ne preza ni od čega kako bi pobegao od zakona i nekažnjeno se izvukao sa svime što je uradio, a dopada mu se da sve podmetne Čarliju. Čarli će, hteo ne hteo, morati hitno da nauči kako da bude sin svog promućurnog oca – ili da zauvek izgubi sve do kojih mu je ikad bilo stalo.
Uprkos nekim zlokobnim scenama, kao i prilično gadnim opasnostima u kojima se glavni junaci nalaze, roman „Anansijevi momci“ odiše vedrom, optimističnom atmosferom. Sve su priče Anansijeve (kojih ima nekoliko u ovoj knjizi), baš kao i priča samog romana – vedre, pune smicalica i humora, ponekad grubog, i sa povremeno nepotrebnim detaljima.
Ukoliko ne podnosite fantastiku, „Anansijevi momci“ teško da će vam se dopasti. Ako vam fantastika ne smeta, a voleli biste da pročitate knjigu u kojoj ima uvrnutih porodičnih odnosa (ali uz dosta iskrene ljubavi), još uvrnutijih dešavanja, u kojoj jedan simpatičan lik uči kako da kroz pesmu ispeva svoj život i ulepša živote svih oko sebe, ako želite da pročitate nešto puno vedrine i optimizma (uz dosta „smejanje od muke“ situacija) što će vas nasmejati i ulepšati vam dan – ovo bi mogla da bude knjiga za vas.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com