Istorijski romani mogu da budu jako zanimljivi, bilo da prikazuju događaje koji su se zaista desili, ili one koji su se mogli desiti. Jedan od takvih interesantnih romana jeste i "Viking, Odinovo dete" britanskog autora Tima Severina.
"Viking, Odinovo dete" je prvi roman u trilogiji koja se bavi Torgilsom Leifsonom, ličnošću koja je, prema "Sagi o Eriku Crvenom", zaista postojala, mada je autor romana dosta toga morao da izmašta, i to je vrlo uspešno uradio. Torgils je dete Leifa Srećnog, sina Erika Crvenog sa Grenlanda, i Torgune, tajanstvene žene iz Irske, a "Viking, Odinovo dete" opisuje njegovu mladost.
Torgils je rođen 999, i od samog početka život mu je bio nemiran. Vanbračno dete, rano je ostao bez ćudljive samovoljne majke, od koje je nasledio vidovitost i čiji je maltene poslednji čin bio da ga, kao dvogodišnjaka, pošalje ocu, Leifu Srećnom. Otac ga je priznao za svog, ali ga je, pošto njegova supruga nije prihvatala da primi dečaka, dao na usvajanje. Prihvatila ga je kao svog Gudrid, žena koju je mali Torgils obožavao i koja se u jednom trenutku udala za Leifovog najmlađeg brata. Neko vreme je živeo s njom i istovremeno učio o starim severnjačkim običajima, od onih koji su se u njih delimično razumevali i odbijali da pređu u hrišćanstvo, a u dečaku su videli potencijalno sposobnog vidovnjaka i nekog ko bi mogao da očuva tradicionalna verovanja.
Kao dvanaestogodišnjak, živeo je i na Vinlandu, daleko na zapadu, i tu prisustvovao stravičnom pokulju koji je izazvala njegova krvožedna i vlastoljubiva tetka Frejdis. Vratio se na Grenland, ali Leif Srećni nije želeo u svojoj blizini nikoga ko je, makar i nevoljno, imao bilo kakve veze sa tako sramnim činom, pa je dečak morao dalje. U potrazi za više podataka o svojoj majci, dospeo je na Island, glavačke upao u nove nevolje, još učio o starim običajima. Zatim je dospeo i u Irsku – pogađate, i u nove nevolje, ali je stekao i nova saznanja, neka o irskim verovanjima, neka o hrišćanstvu. Na kraju knjige, Torgils je već mladić i nove avanture su tek pred njim. Ovo što ste pročitali tek su skicirani njegovi doživljaji, u knjizi ih ima mnogo više.
"Viking, Odinovo dete" nije samo avantura, mada i avanture ima dosta. Bistar, snalažljiv, nemirnog duha, Torgils je dopadljiv lik iz čije vizure ne samo da pratimo sve što mu se dešavalo već učimo mnogo i o različitim kulturama, verovanjima, običajima… Sa Torgilsom se možete identifikovati ili ne, ali će vam svakako biti stalo do njega. Lako je uživeti se u njegove nedaće, nedaće mlade osobe koja pokušava da pronađe svoje korene, svoje mesto u svetu, kao i da, radoznao i željan znanja, vidi i nauči što god više može, što onda i čitaocu pruža priliku da sazna puno toga.
I ostali likovi su uverljivi, neki više dopadljivi, neki manje, neki krajnje odbojni, a svi zanimljivi. Zanimljiva je i Torgilsova naklonjenost Odinu, Odinu koji je mnogo toga žrtvovao i prihvatio mnogo bola kako bi naučio što više, Odinu koji je i sam bio lutalica; ima trenutaka kada se Torgilsu čini da ga sam Odin vodi, oblikuje mu životni put kako bi postao što više nalik njemu samom.
Sve u svemu, "Viking, Odinovo dete" je veoma zanimljiv roman o interesantnim ljudima, različitim kulturama, roman koji vas vraća u davno prošlo vreme, ostavlja vas u uverenju da ste i sami sve to proživeli – i u željnom iščekivanju nastavka.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com