Glumac Dragan Nikolić sahranjen je danas u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.
Porodica, prijatelji, veliki broj kolega i mnoštvo građana, poštovalaca glumca Dragana Nikolića odali su poslednji pozdrav na Novom groblju i prethodno na komemoraciji u Ateljeu 212.
Posle opela, povorka je krenula ka Aleji zaslužnih građana, predvođena krstom koji je nosio glumac Vuk Kostić, a pored kog je išla glumica Katarina Žutić sa Nikolićevim portretom.
Poslednji pozdrav beogradskom šmekeru: Dug aplauz u punom Ateljeu 212
Dugim aplauzom u prepunoj sali Ateljea 212, danas su poslednji put pozdravili velikana srpskog glumišta Dragana Nikolića (1943-2016) njegove kolege, prijatelji, poštovaoci.
Atelje 212 je bio premali da primi sve one koji su želeli da odaju poslednju poštu legenadarnom glumcu, a među prisutnima su bili i premijer Aleksandar Vučić, potpredsednik vlade i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, predsednica parlamenta Maja Gojković i ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.
Na komemoraciji su govorili Branimir Brstina, Duško Kovačević, Jelisaveta Seka Sablić, Rade Šerbedžija, Radoslav Zelenović, Jagoš Marković, Milan Vlajčić, Radmila Stanković, Ljiljana Todorović, Dragan Bjelogrlić, Vojislav Brajović.
„Kada se pronela vest da si nas napustio, osetio sam poraz i besmislenost života. Nisam znao, a verovatno ni ti sam nisi znao koliko si voljen i cenjen širom Srbije i nekadšnje Jugosavije. Osećam ponos što smo radili zajedno i poraz jer ću te viđati samo u sećanju“, rekao je Kovačević, ocenivši da je Nikolić bio „umetnik običnog svakodnevnog života“.
Sablić je rekla da je Dragan Nikolić bio dobar čovek, koji je imao veliko dobro srce, koji je mnogo voleo ljude i bio srećan što je glumac. Ona je kazala da Nikolić ni u najtežim danima svoje bolesti nije gubio svoj veliki dar duhovitog čoveka, držao se otmeno i nije želeo da deranžira ljude oko sebe.
„Ova dva dana sećanja pokazala su da je ostavio za sobom neuništiv trag i da je postao nacionalna figura“, dodala je Sablić.
Šerbedžija je naglasio da će „mnogo vode proteći Dunavom i Savom dok se ponovo ne rodi tako božanstven glumac i mangup“, uveren da bi Nikolić bio u prvom timu glumačke reprezentacije Jugoslavije.
On je podsetio na prvo Nikolićevo pojavljivanje u filmu 1967. godine, u ostvarenju „Kad budem mrtav i beo“ Živojina Pavlovića, na „spiritualnu energiju njegovog lica na platnu“, „njegovu magiju u koloru koja je rušila granice“.
Šerbedžija je naglasio da su za sve Nikolićeve uloge bile zajedničke iskrenost i jednostavnost što je u umetnosti najteže postići, da je bio najveći laf koji se pojavio na beogradskom asfaltu, a svojom magijom „od Dragana postali su Dragan i Milena – zaštitni znak jednog lepog vremena“.
„Bio je čovek koga su voleli zbog telenta, ali i zbog divne i otvorene duše. Jednom mi je rekao da sam mu ne samo filmski brat, nego i pravi brat. Gago, ti nisi samo moj brat, već brat svih nas“, naglasio je Šerbedžija vidno potresen.
Zelenović je podsetio na bogat Nikolićev opus, kojim je ostavio u zaostavštinu „malu kinoteku“ i kojim je učinio mnogima „detinjstvo lepšim“.
On je primetio da su svi koji su ga poznavali i oni koji nisu, doživeli njegov odlazak kao lični gubitak i da minut ćutanja traje već tri dana širom regiona, naglasivši da je Dragan Nikolić bio „jedina srpska alternativa Delonu i Belmondu“.
„Legenda, gospodin, nenametljiv, neponovljiv kao svetski glumac, a naš beogradski mangup i šmeker, nisam ga poznavao, a kao da sam izgubio nekog svog – ovo su samo neke od rečenica koje izgovaraju taksisti, prodavci, navijači, svi znani i neznani od kada nas je napustio naš Dragan Nikolić“, rekao je Bjelogrlić.
On je priznao da ne pamti da su Beograd i Srbija nekada za nekim tako spontano tugovali, kao što danas čine opraštajući se od svog poslednjeg romantičnog heroja.
„Od velikog glumca sa kojim su se identifikovale generacije i generacije, prerastao je u dobri, divni, tanani duh čitavog naroda. Zato i nismo verovali da može da ostari i da nas napusti. Nije nikad ostario, samo nas je napustio. Ma koliko nam se činilo da svet postaje gori, ljudi će uvek prepoznavati neobjašnjivu toplinu i časnost pravog čoveka… Legenda o divnom čoveku, lepom Gagi sa Crvenog krsta, živeće dugo, biće jedinstvena, topla i lepršava kao što je bio i on“, zahvalio je Bjelogrlić svom „duhovnom ocu, učitelju na svemu što ga je naučio i što ga svrstao među svoje prijatelje“.
Jagoš Marković je rekao da je Nikolić bio predivan glumac, harizmatičan, moderan, sa retkom kombinacijom velikog scenskog autoriteta i istog tolikog šarma, koga su ljudi iskreno voleli, jer je u sebi nosio vrednosti koje ostaju zauvek i zato ide u legendu.
„Ako je tačno da ceo svet drži nekoliko pravednika, onda je naš Beograd bio, ostao i ostaće u rukama Dragana Nikolića, velikog gospodina, viteza, glumčine, zvezde. Nije me strah za Beograd, za njegov duh i slobodu, dok je tebe, a tebe će biti uvek“, poručio je Marković, zahvalivši Nikoliću za svaku sekundu na sceni i pred kamerama.
„Sa tobom smo i na sceni i u kafani i na ulici bili veliki svet, slobodan i čovečan i plemenit. A koji je podvig trajati toliko dugo, samo svoj, sa takvim moralom i nepotkupljivošću, takvim stilom, to zna on i njegova Milena i jako malo drugih ljudi. Ako neko posumnja u moć umetnosti i poštenja, neka se seti da se tog dana, kada je otišao, na stadionu Crvene Zvezde, vijorilo njegovo ime i divne reči – Dragane Nikoliću, nacionalna klaso – to je pobeda umetnosti i poštenja“, naglasio je Marković.
Ljiljana Todorović je za Nikolića rekla da je bio „svetionik, koji je svetleo istinu i ostavio duboko prefinjen trag kako se sa istinom postupa, svetionik koji je svetleo slobodu i ostavio neizbrisovo otmen trag kako se sloboda neguje, svetionik koji je svetleo lepotu života i ostavio gospodski trag kako se životu raduje, svetionik koji je svetleo ljubav i ostavioi nauk o umeću ljubavi“…
Radmila Stanković je prenela poslednje što joj je Nikolić rekao pre odlaska na operaciju: „Gluma je obična stvar, to nije nikakav izum, iako se neki trude da to tako tumače. U glumi jednostavno moraš da odgovoriš na pitanje ko si, šta si i gde si. To je suština Stanislavskog“.
Milan Vlajčić je konstatovao da je Nikolić podigao lestvicu jugoslovenskog glumišta i uspostavio visok standard, a Brajović se oprostio od svog prijatelja pesmom Arsena Dedića – „Amigo“.
Jedan od najvećih i najvoljenijih glumaca sa prostora bivše Jugoslavije, Dragan Nikolić, preminuo je 11. marta u 73. godini.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com