Iako nema Mikelanđelov potpis, istoričari umetnosti danas su uvereni da je slika "Iskušenje svetog Antonija" delo koje pripada umetniku najširoj publici poznatom kao vajar Davida, Mojsija, Pijete i majstora fresaka na tavanici i tvorca oltarskog zida vatikanske Sikstinske kapele. U pitanju je slika za koju su Mikelanđelovi savremenici napisali da je zadivila i samog maestra Domenika Girlandaja (kod koga se Mikelanđelo školovao) i izazvala zavist među ostalim članovima radionice. Njujorški muzej Metropoliten odlučio je da baš ovoj prvoj Mikelanđelovoj slici (koju je majstor navodno naslikao kada je imao 12-13 godina) bude posvećena posebna izložba.
Autori izložbe su odabrali da centralno mesto pripadne baš ovoj slici, da sa desne strane bude izložena grafika koja je bila predložak za dalji rad, a sa druge strane postavili su nezavršeni portret Mikelanđela koji je izradio njegov zemljak Danijel da Volter (1509-1566). Mikelanđelo nije ostao preterano poznat u istoriji umetnosti kao tvorac štafelajnog formata, ali se u svim njegovim delima oseća posmatranje sveta kao poprišta titanske borbe moralnih i duhovnih snaga, što ga je kasnije i opredelilo za karakterističan vid kompozicije sa kakvim se sreo na samom početku svog plodnog i dugog života (1475-1564). Pošto je relativno brzo savladao slikarski zanat (i dokazao to svom učitelju), Mikelanđelo Buonaroti počeo je da savladava vajarsko umeće.
Danas su u svetu poznate samo još tri slike štafelajnog formata pored "Iskušenja svetog Antonija". To je čuveni "Tonto Doni" u firentinskoj galeriji Ufici i dve nezavršene u londonskoj Nacionalnoj galeriji, "Mančesterska Madona" i "Hristovo polaganje u grob".
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com