Stradanje poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog, njegove supruge Aleksandre i njihovo petoro dece, koje su boljševici pobili 17. jula 1918. godine, tema je mnogih knjiga i studija. Prilikom ekshumacije njihovih posmrtnih ostataka, jula 1991. godine, konstatovano je da nedostaju dva tela porodice Romanov, i ta činjenica poslužila je američkom autoru Stivu Beriju kao motiv za izuzetno uzbudljiv i dinamičan triler "Proročanstvo Romanov".
U prologu romana data je manje-više autentična scena koja se odvijala 28. oktobra 1916. godine, kada je u Crasko selo carica Aleksandra pozvala proroka i čudaka Raspućina ne bi li joj spasao sina Alekseja od opake bolesti. Raspućinu ne samo što je to pošlo za rukom (ili je već tako samo delovalo) već je izrekao i neobično proročanstvo: da će on uskoro biti ubijen, a u roku od dve godine i carska porodica. U poslednjem trenutku javilo mu se i predskazanje da će jedan član porodice ipak biti spasen… Priča se zatim nastavlja u savremenoj Rusiji, gde se nakon pada komunizma i brojnih slabosti neefikasnih vlada narod odlučio za obnovu monarhije. Daleki potomci Nikolaja Drugog otpočinju nadmetanje oko preuzimanja prestola. U takvim okolnostima, glavni junak, američki advokat crnačkog porekla, dobija od svoje firme nalog da temeljno istraži sve raspoložive podatke o jednom od pretendenata.
Berijev roman pretvara se od tog momenta u uzbudljiv triler koji uključuje široku interkontinentalnu jurnjavu, pri čemu je osnovna ideja svih junaka koji se pojavljuju u romanu zagonetno proročanstvo po kome pogubljenje Romanovih nije bio kraj te carske porodice. Prevodilac romana je Ljiljana Petrović.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com