Na berlinskom trgu, ispred kancelarije Gerharda Šredera, uredno su poređane 104 mašine za pranje veša. Sve su uvijene u najlon, zaštićene od vremenskih nepogoda. Zbunjeni prolaznici se zaustavljaju i pitaju u čemu je stvar.
U pitanju je instalacija dvojice berlinskih umetnika, Victora Keglia i Filomeno Fuscoa, pod nazivom „Weiss 104“, u prevodu – „Belo 104“. Po njihovim rečima, instalacija je otvorena i napravljena radi polemike i različitih interpretacija. Odatle i namerna mistifikacija u samom nazivu.
Svakog dana njih dvojica šetaju između svojih mašina, razgovarajući sa prolaznicima. „Komentari su različiti“, kaže Fusco, „neki ljudi prilaze i pitaju da li je to nekakav industrijski projekat, za druge su opet očigledne asocijacije na političko „pranje prljavog veša“. Ima i onih koji su potpuno zbunjeni, ali i onih koji izjavljuju da je super što mogu tu da operu veš. Da, mašine su ispravne i funkcionišu i svako ko to želi, može da ih upotrebi.
Dvojica umetnika su na ideju došli januara, kada je Kegli postavio instalaciju koja se sastojala od stare mađarske mašine za pranje veša i jedne prljave majice. Instalacija je bila komentar na mađarsku post-komunističku demokratiju. „Naravno, u slučaju Nemačke, sve je moralo da bude veće“, kaže Kegli.
Mesto koje su Kegli i Fusco izabrali za ostvarenje svoje ideje je Schlossplatz, trg koji sa sobom nosi mnogo značenja i istorijskih implikacija. Nekad je to bilo mesto sećanja na Kajzera I, zatim mesto zborovanja nacista po Hitlerovom dolasku na vlast. Posle rata su istočnonemački komunisti „očistili“ trg od znamenja prošlosti i koristili ga za svoje priredbe i propagandu. Na trgu se nalazi Palata Republike, simbol komunističke epohe, a odmah do nje zgrada u koju se uselio Gerhard Šreder pošto je postao kancelar.
Borba za dozvolu sa gradskim vlastima, a zatim i pronalaženje sponzora, trajali su za dvojicu umetnika 6 meseci. Oni kažu da su i neki sponzori bili nervozni zbog političkih implikacija koje instalacija sobom nosi. Čitav projekat je koštao 70.000 dolara i platili su ga umetnici, prijatelji i sponzori. Lepe i nove Simensove mašine ostaju na trgu do 03. oktobra kada se navršava deset godina od ujedinjenja dve Nemačke. Tog dana će biti priređena aukcija na kojoj će mašine biti prodate.
U međuvremenu, Kegli i Fusco nastavljaju da svakog dana od 9 ujutru do 9 naveče šetaju trgom i razgovoraju sa prolaznicima i radoznalcima, kao i onima koji su došli da operu svoj prljavi veš.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com