Naša proslavljena glumica Milena Dravić preminula je noćas posle teške bolesti u 79. godini u Beogradu.
Milena je rođena 5. oktobra 1940. u Beogradu, na Dorćolu. Njena tetka, očeva sestra, prepoznala je u Dravićevoj talenat za recitovanje i scenu, te je zamolila jednu svoju prijateljicu da proceni da li je u pravu. Ova se složila sa tetkom, i Mileninim roditeljima predložila da je upišu na balet, što su ovi odmah i uradili. Milena ima čak i malo manekensko iskustvo, budući da je na Kolarčevom univerzitetu učestvovala na modnoj reviji i nosila đubretarac. Ubrzo nakon toga, stigla je prva filmska ponuda.
Zapazio je slovenački reditelj František Čap i dao joj ulogu u svom filmu „Vrata ostaju otvorena“. Snimala je celo leto, a producent je bila kuća Bosna film. Milena potom snima Diližansu snova, Zajednički stan, Bolje je umeti, Uzavreli grad i Leto je krivo za sve. Upisuje Fakultet dramskih umetnosti i počinje rad na filmu „Prekobrojna“, u režiji Branka Bauera. Tu je igrala devojku sa sela koja sa momkom kreće na radnu akciju. Iako je fakultet upisala zato što je bila izuzetno motivisana, Milena je tada mislila da je njen opstanak na filmu neizvestan. Međutim, dobivši za Prekobrojnu nagradu Zlatna arena na Filmskom festivalu u Puli, shvatila je da je na putu da izgradi veliku karijeru.
Njeni sledeći projekti bili su ratni film „Kozara“, „Lito vilovito“ – komedija o turističkoj sezoni u jednom dalmatinskom gradiću, i politički nepodoban „Čovek nije tica“, sa Evom Ras, dobitnik Srebrne arene na festivalu u Puli. Godine 1967. igra Hasanaginicu u uspešnoj ekranizaciji narodne balade. Iste godine dobija malu nagradu Zlatna ruža na Filmskom festivalu u Veneciji za ulogu u filmu „Jutro“ sa Ljubišom Samardžićem. Dvoje mladih glumaca su tada izabrani i za filmski par godine.
Godine 1971. Milena igra u Biciklistima Puriše Đorđevića, a za svoje izvođenje dobija drugu Zlatnu arenu na Pulskom festivalu, i titulu Prve dame jugoslovenskog filma, koja joj je dodeljena na petim Filmskim susretima u Nišu. Potom glumi u komediji Kako su se volele dve budale sa Gidrom Bojanićem. Tada upoznaje Dragana Nikolića, sa kojim počinje ljubavnu vezu. Iste godine počinju da vode šou program „Obraz uz obraz“, koji je za vrlo kratko vreme stekao enormnu popularnost. Dravićeva i Nikolić su tada postali najpopularniji televizijski par u zemlji.
https://youtu.be/3TtJyXDei38
Već 1973. Dravićeva je bila najpopularnija glumica u Jugoslaviji. Četiri godine kasnije igra Lepu u filmu „Ljubavni život Budimira Trajkovića“, sa Ljubišom Samardžićem u naslovnoj ulozi. Film je postao veliki komercijalni hit, te su duo Dravić–Samardžić postali dobitna kombinacija i san mnogih reditelja. Ljubavni život Budimira Trajkovića bio je samo prvi u nizu uspešnih romantičnih komedija koje su napravili zajedno.
Dravićeva često ističe da joj je Narodno pozorište u Beogradu bilo prozor u svet.
Dobitnica je Nagrade za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu i Nagrade „Žanka Stokić“. Najpoznatije uloge ostvarila je u filmovima: „Kozara“, „Ljubavni život Budimira Trajkovića“, „Rad na određeno vreme“, „Moj tata na određeno vreme“, „Sekula se opet ženi“, „Nije lako sa muškarcima“ i „Zona Zamfirova“. Poznata je još i kao učiteljica iz kultne serije Priče iz Nepričave, Natalija iz „Policajca sa Petlovog brda“, zatim kao Vukosava Petrović i Spomenka iz TV–komedija „Pozorište u kući“ i „Lud, zbunjen, normalan.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com