Poznat još od romana "Keri" i istoimenog filma, američki horor pisac Stiven King piše i dalje – još jedan njegov roman dostupan i našoj čitalačkoj publici jeste "Lisina priča", u prevodu Vladana Stojanovića. "Lisina priča" je jedan od intimnjih romana Stivena Kinga i nije za one koji su željni brze akcije.
Dve godine nakon što je njen suprug, poznati pisac Skot Landon, preminuo, njegova udovica Lisi uspeva da smogne snage da počne raščišćavanje njegove zaostavštine, na šta je već duže vreme požuruju mnogi koji bi želeli da se domognu onog što je ostalo za slavnim i nagrađivanim piscem. Lisi će otkriti da se tog posla sa razlogom plašila, jer, iako je smatrala da je uspela da nastavi sa svojim životom, uspomene joj sada naglo naviru, najpre na pokušaj jednog ludaka da ubije njenog muža, a kasnije i na mračnije, bolnije i opasnije stvari.
Kaže se da nevolja ne dolazi sama, i to se u Lisinom slučaju pokazalo kao savršeno tačno. Kada ona počne sa tim bolnim poslom, njena problematična starija sestra Amanda prvo dobija nervni slom, a zatim postaje katatonična. U isto vreme, pojavljuje se i teški ludak koji preti Lisi da će je povrediti "tamo gde nije dopuštala momcima na školskim igrankama da je dodiruju" ukoliko zaostale papire svog pokojnog supruga ne pošalje određenom univerzitetskom profesoru. Ubrzo pokazuje da misli ozbiljno i da ni od čega ne preza, kao i da je toliko poremećen da nikakv dogovor sa njim zapravo nije moguć.
Da bi se izborila sa svim tim, da bi spasla sebe i pomogla sestri, Lisi će morati da se priseti mnogo toga što je naučila uz svog izuzetnog muža, da se priseti onoga što je potisnula što je dublje mogla, da prigrli sećanja koja bi je mogla povrediti gore od ludaka koji voli da secka žene. I to će morati da učini veoma brzo, jer vreme ističe.
"Lisina priča" nije brz roman, jer prati intimnu dramu jedne žene, dramu koja isprva liči na nešto sasvim realistično, da bi kasnije dospela u domen horora i fantastike. Knjiga će se činiti beskrajno sporom onima koji čekaju da se Lisi priseti onoga čega ima da se seti i da akcija već jednom krene; oni koji na to čekaju propustiće da primete da glavni deo akcije i jeste u tim prisećanjima, u pokušajima jedne žene da prigrli ono što je užasava, kako bi spasla sebe i svoju sestru. Likovi su uverljivi i lako ih je zamisliti, a atmosfera romana je hipnotišuća – uprkos tome što se čini da ide veoma sporo, moguće ga je brzo pročitati. Prevod je čitljiv, uz povremene omaške u padežima (ili je reč o štamparskim greškama); na jednom mestu se pominje pisac V. C. Endruz u muškom rodu (radi se o spisateljici Klio Virdžiniji Endruz, poznatijoj kao V. K. Endruz, čuvenoj po romanima o izopačenim međuljudskim odnosima, sa mračnom atmosferom i mladim likovima koji su toj izopačenosti izloženi).
Ukoliko čeznete za brzom akcijom, roman "Lisina priča" biće vam dosadan. Ako mislite da bi vas mogla zanimati intimna priča jedne žene i njena hrabra borba da se izbori sa nedaćama, "Lisina priča" bi vam se mogla dopasti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com