Od trećeg milenijuma očekivalo se mnogo, ali ne i da se pisana reč potpuno zameni slikom i televizijom.
Mada su svetski klasici ostali obavezna literatura u osnovnim i srednjim školama, milenijalcima se već godinama zamera nizak stepen kulture čitanja knjiga.
Iako statistički podaci nisu ohrabrujući, kultura čitanja nekako opstaje, a tome svedoči prodaja knjiga širom sveta koja se danas broji u milionima.
Tačno je da se klasici, u pravom smislu te reči, sporadično „vraćaju u modu“ svake godine, najčešće u zavisnosti od političke situacije u svetu, mada prava vrednost klasika jeste u tome da nikad ni ne „izlaze iz mode“.
Tako imamo, na primer, Orvelovu 1984 koja se od svog objavljivanja prodala u 30 miliona primeraka širom sveta, Sent Egziperijevog Malog Princa prodatog u 140 miliona primeraka i Servantesovog Don Kihota sa čak 500 miliona prodatih primeraka.
Ali, šta je to što od savremene književnosti ljudi danas čitaju?
Ukoliko za izvor uzmemo najveću internet knjižaru i njenu statistiku prodaje knjiga, Amazon, od početka XXI veka pa sve do 2018. godine pronaći ćemo na njihovim listama i neke poznate naslove, od kojih je svako od nas zasigurno pročitao makar jedan.
Dečak koji je preživeo
Očekivano, Hari Poter serijal, koji je početkom dvehiljaditih još izlazio iz pera Dž. K. Rouling, zauzima mesto najprodavanije knjige u svakoj godini u kojoj je neki od nastavaka objavljen, prodavši ukupno 225 miliona primeraka širom sveta.
Primetno je da je pitanju bilo vreme potrage za magijom i misterijom među stranicama, kao i za brzim načinima napredovanja na poslu. Čini se da je čovek sa početka dvehiljaditih bio neodlučan i podeljen u svojoj potrebi da pronađe balans između poslovnog i privatnog plana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com