Biljana Malešević iz Novog Sada bavi se programiranjem, ali i umetnošću – pisanjem, crtanjem i ilustracijama (ima nekoliko objavljenih stripova u oblasti autorskog stripa i alternative, ilustrovala je jedan roman i napisala nekoliko kratkih priča, uglavnom naučnofantastičnih, i jedna je i objavljena u časopisu "Znak Sagite"). Prošle godine svetlost dana ugledao je i njen roman-prvenac, "Prolaz".
"Prolaz" je naučnofantastični roman o četvoro studenata u Novom Sadu koje, nakon oluje koja je otvorila prolaz ka drugom svetu, kontaktiraju bića iz tog drugog sveta. Ta bića se fizički bukvalno raspadaju, svoj svet su dovela do potpunog uništenja, do stanja zombifikacije u kome sve truli i raspada se, a niko, ni humanoidi ni životinje ni biljke, ne uspeva da umre. Naučnik iz tog sveta, koji je u gramzivosti i kratkovidosti i doveo do takve užasavajuće promene, smislio je plan za spas, ili za bar malo utehe: odabraće petoro Moćnih iz našeg sveta i odvesti ih, milom ili silom (u prevodu, silom), u sopstveni svet, bilo da pomognu u izlečenju, ako je to moguće, ili da im služe kao ukras dok i sami ne počnu da trule. Četvoro odabranih su Vera, Oliver, Irena i Nikola, dok za petog dugo ne znaju ko je.
Neki od njih četvoro očigledno imaju posebne sposobnosti; najupadljiviji u tom smislu je Oliver, telepata i telekinetičar. Njegove sposobnosti navode i ostale da pomisle kako i oni možda imaju slične moći, pomalo nalik na stripovske superheroje. Bića iz druge dimenzije daju sve od sebe da odabrane muče i zastraše, kako bi oslabili dovoljno da ih mogu odvesti kroz Prolaz. Odabrani se tome odupiru koliko god mogu, u čemu im povremeno pomaže i posebni peti Moćni, naizgled najmanje uznemiren dešavanjima. Svi će proći kroz velika iskušenja, naučiti ponešto o sebi, promeniće se – i postaće jasno da je moguće da ih znatno veće promene tek čekaju i da su stekli dovoljno snage da se sa tim promenama i suoče.
Priča i ideja romana "Prolaz" su zanimljivi; ono što pravi problem jeste nedostatak zanatskog umeća mlade autorke. Likovi su nespretno ocrtani, dijalog slab, digresija je previše (zaista nije neophodno da znamo svaku misao koja junacima prođe kroz um, svaki njihov strah i nedoumicu). Uprkos tome, ovaj roman i dalje zrači energijom mlade autorke i njenom željom da stvara. Kako su problemi zanatske vrste, a zanat je nešto što se može naučiti, ostaje nada da će sledeća dela mlade autorke (nadamo se da će ih biti puno!) imati podjednaku količinu energije i ljubavi prema stvaranju i da će biti bolje uobličena.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com