BEOGRAD – Slobodan Vladuši je posle duže pauze predstavio svoj novi roman „Veliki juriš“ u kafeu Delfi u SKC koji je bio prepun, iako se roman tek pojavio.
Nakon dva sajber romana, od kojih je „Mi izbrisani“, takođe, objavila Laguna i koji je postigao zapaženi uspeh Vladušić ovog puta čitaocima predstavlja istorijsku priču u kojoj nas vodi do Krfa i Solunskog fronta.
O knjizi su pored autora i medijatora Tanje Vučković PR menadžera Lagune govorili pisac Vladimir Kecmanović i urednica izdanja Jasmina Radojičić.
Svi medijatori su se složili da je Vladuši napisao u svakom pogledu knjigu koja se drastično razlikju od prethodnih, što je on objasnio da pripada onim piscima koji tragaju za novim formama i temama i otkrio je da je dosta dugo tragao za svojim novim izrazom.
„Sve što sam započinjao nije mi se sviđalo i to je bila dosta teška faza“ priznao je autor i otkrio da nema pojma kada mu se javila za „Veliki juriš“ pa cak ne zna i kada je počeo da ga piše bez neke ozbiljne pripreme.
Prema Vladušićevim rečima, on je u nekim periodima uporedo pisao i istraživao građu za ovaj roman koji pripada istovremeno istorijskom žanru, ali ima i elementa ljubavnog i trilera što ga čini multižanrovskim delom.
Nakon godinu i po rada na romanu napisao je epilog koji mu se toliko svideo da danas smatra da su to najbolje rečenice koje je do sada napisao, kazao je Vladušić i dodao da je „tek onda u stvari shvatio da roman mora da dovrši, jer je u njemu imao još puno praznina u fabuli i da je osećao tada neverovatnu želju da ga što pre dovrši“.
Pisac Vladimir Kecmanović smatra da je Vladušić ovom promenom u svom stvaralaštvu učinio knjigu komunikativnijom i da piščevo poigravanje žanrovima ukazuje da će to nastaviti da primenjuje. .
„Nadam se da će Vladušić napisati još naslova sličnih „Velikom jurišu“, rekao je Kecmanović.
Jasmina Radojičić, koja je bila student kod Vladušića na novosadskom Filozofskom fakultetu, otkrila je da se na ovom romanu dosta radilo i da je zato sjajno realizovan. Ona smatra da roman nije klasičan istorijski, ali da iza njega stoji veliko proučavanje građe o Velikom ratu što mu daje uverljivost.
Sam autor je uveren da je imao sreće da je nalazio materijale koji su mu baš bili potrebni i da su mu najviše pomogle beleške jednog oficira na Solunskom frantu u kojima je našao mnoge detalje iz života običnih vojnika.
Radnja romana počinje u rano proleće 1916. godine, a glavni junak poručnik srpske vojske Miloš Vojnović oporavlja se na Krfu, u vili Ahileon, od prelaska preko Albanije.
Tu upoznaje neobičnu Holanđanku Fani de Grot i postaje očevidac samoubistva srpskog majora koga niko nije oslovljavao po imenu. Napeta potraga za izgubljenim pismom koje je ostalo iza majora Vojnovića će voditi kroz ulice Krfa, do vrhova Kajmakčalana, a zatim nazad, do solunskih kabarea i Solunskog fronta. Njegova sudbina će se preplitati sa životima Stanislava Krakova, vojvode Vuka, majora Kalafatovića, kao i sa akcijama tajanstvenog bugarskog oficira koga će pratiti u stopu, da bi se, na kraju puta, suočio sa maglom.
„To je klasično napisan roman, sa čvrstom i napetom fabulom i sa jasno zaokruženim likovima. Hteo sam, naime, da opišem atmosferu Krfa, Kajmakčalana, Soluna i Solunskog fronta između 1916. i 1918. godine, prateći neobičnu priču o poručniku koji ne može da se seti svoje pokojne supruge i koji istovremeno pokušava da reši misteriju samoubistva jednog srpskog oficira“, rekao je pisac povodom novog romana.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com