BEOGRAD – Srbi i Srbija će sutra obeležiti 630 godina od Kosovskog boja, a tim povodom izdavačka kuća „Agora“ iz Vojvodine objavila je fototipsko izdanje „Male spomenice sa petstogodišnje slave Vidovdanske u Kruševcu i miropomazanje kralja Aleksandra u Žiči“ Arse Pajevića, štampane 1889.
Izdavač Nenad Šaponja obezbedio je deo sredstava za objavljivanje ovog Pajevićevog putopisa od grada Kruševca, prestonice kneza Lazara Hrebeljanovića, koji je poginuo u Kosovskoj bitki na Vidovdan, 28. juna 1389 (po novom kalendaru).
Autor knjige Arsa Pajević bio je i štampar koji je imao štampariju u Novom Sadu i koji je na koricama najavio da će „ceo čist prihod od ove knjige biti uplaćen u Fond dr Đorđa Natoševića za udove i siročad učitelja.
Pajević je u izvornom izdanju napisao predgovor u kome je „objasdnio da je ovom knjigom želeo da obeleži slavu VIdovdansku i svecano miropomazanje mladoga kraljevića Aleksandra“.
Kjigu je priredio Branislav Čurčov, koji je ostavio nepromenjen tekst Pajevića, koji je u predgovoru napisao da je ovim putopisom želeo da se oduži „svom srpsko-pravoslavnom osećanju i da posluži time onoj drugoj braći i milim sestrama koji ne mogoše dopreti do Kruševca“.
„Sa mirnom savešću i radosnim srcem mogu svagda pogledati na ovu književnu malenkost koja je za tako kratko vreme u meni bujno ponikla da sam je za nekoliko dana požnjeti mogao“, zabeležio je Pajević u predgovoru
„A da celu stvar još bolje rasvetlim, ove opise svoje ukrasio sam još i prikladim slikama kako bih ceo oblik ceo oblik svetkovine što potpuniji bio“, zaključio je autor i štampar ovog prigodnog putopisa.
Kako je konstatovao Šaponja, ovaj Pajevićev putopis i opis svečanosti u Kruševcu i stilski i sadržajno nadmašuje izveštaje njegovih savremenika jer on je s punom svešću znao istorijski značcaj te proslave u Kruševcu.
„Njegova namera je bila da ostavi budućim pokolenjima svedočanstvo svedoka koji je bio prisutan kada su Srbi na toj vidovdanskoj proslavi bili puni optimizma da dolaze bolja vremena, pružajući savremenim čitaocima dragocenu sliku o stanju srpskog društva, države, kulture pre 130 godina“, rekao je Šaponja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com