BEOGRAD – Svečana premijera domaćeg filma „Munje opet!“ biće održana sutra veče Mts Dvorani, a reditelj ostvarenja Radivoje Raša Andrić istakao je specijalno za Tanjug da je novi film posvećen Nebojši Glogovcu, koji nas je napustio 2018. godine.
„Na neki način za mene je to bio i uslov da radim drugi deo tako uspešnog filma, kada nam nema Glogija, da film bude omaž njemu, kao posveta“, naglasio je Andrić.
Premijera u bivšoj Dvorani Doma sindikata je munjevito rasprodata, i odmah je uvedena dodatna projekcija.
Nastavak čuvenog filmskog hita iz 2000. godine pobudio je toliko interesovanje publike da će gotovo paralelno iste noći biti premijera u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade sa još dve projekcije.
Reditelj Andrić kao da ne ume da omane u karijeri, jer sve filmove koje je režirao uvek budu veoma gledani u bioskopima, i na neki način postaju kultni – “Tri palme za dve bitange i ribicu” (1998), „Kad porastem biću kengur“ (2004) i svežiji projekat – „Leto kada sam naučila da letim“ (2022).
Na taj način režiser može komotno da se oseća uspešnim, ali opet može i da ima očekivanja od stručne javnosti da su filmovi prihvaćeni, cenjeni, traženi, i smatraju se antologijski.
„Imam osećaj da je to tako, ali kada se izračuna sav trud, energija, vreme i novac koji su uloženi u svaki od tih filmova, i koliko je ljudi sve to radilo, nisam samo ja, već čitavi timovi, onda je i očekivano. Evo, za “Munje opet!” ako pogledamo samo muziku, nju su stvarala cela dva tima, imamo čitavu jednu novu ekipu na ođavnoj špici, koja je radila spot. Dakle mnogo je ljudi uključeno u jedan film, nije zasluga samo reditelja“, istakao je Andrić za Tanjug i naveo da uvek daju na snimanju sve od sebe.
Prema njegovim rečima, on je uvek temeljan, tako da radi i probe sa glumcima, mada često u sadašnjem vremenu, sve to mora da ide jako brzo, usled produkcionih troškova.
„Ovako to izgleda: glumci čitaju tekst pred snimanje kadra, ili ga slušaju preko „bubice“ . Da mogu da radim čitaće probe kao u pozorištu, to bi bilo drugo, onda sednemo, pa na miru analiziramo. Na snimanju nisam ja profesor koji deli zadatke, već svi zajedno razmišljamo kako da to sve napravimo da bude bolje. I onda kad si tako temeljan, mnogo je veća mogućnost da ćeš snimiti nešto dobro, nego kad nešto „izošljariš“, smatra režiser i napominje da je onda miran, jer je svakako dao sve od sebe da film bude kvalitetan.
Tako je otkrio da je na svojim filmovima umeo da radi 18 sati dnevno, iako je normalno radno vreme svih ljudi na ovoj planeti – osam, ali eto „mi filmadžije radimo po barem 12 sati“.
Prošle su godine, a kod Popa i Mareta (Sergej Trifunović i Boris Milivojević) sve je isto: nema ni devojaka, ni novca, ni doživljaja.
Njihov protivnik Gojko Sisa (Nikola Đuričko) cveta, kralj je Beča i uspešni muzički producent. Upravo je izbacio novi hit pevačice Mile Sile. Međutim, deo pesme je „pozajmljen“ od školskih drugara.
Istovremeno, velikodušni Gojko organizuje proslavu godišnjice mature u Beču jer većina odeljenja živi po svetu. Zna se ko jedini nije pozvan, jer stare rane se ne zaboravljaju i Pop i Mare nevoljno moraju u Beč.
Osim tog trija glumaca, tu je ponovo Maja Mandžuka, a igraju još i – Jelisaveta Seka Sablić, Dragan Marinković Maca, Miona Marković, Ivana Zečević, Marko Pavlović, Ivana Šćepanović, Ivana Vuković, Bojan Veljković, Miloš Đorđević, Zlatija Ocokoljić, Nikola Vujović, Stojša Oljačić, kao i reper Ivan Ivanović Đus.
Reditelj Radivoje Andrić specijalno za agenciju Tanjug je izjavio da se trudi da ne razmišlja mnogo o publici i mogućoj visokoj gledanosti nastavka kultnog i antologijskog ostvarenja, jer bi se tada sigurno „smrzao“ od straha i ne bi mu bilo prijatno, te ne bi ništa postigao sa samim filmom.
„Moje je bilo da se bavim onim što znam, a to je da pravim film, da pazim da priča teče kako treba, da ne bude mnogo dosadno, da se dešavaju dramski čvorovi tamo gde treba da se odigraju, da se uvode novi likovi i da svaki od njih uđe na zanimljiv način. Ne smem da razmišljam o publici, jer me to veoma plaši, kao i ideja da treba da uopšte snimam nastavak“, istakao je za Tanjug filmski režiser Andrić i dodao da on nije nimalo očekivao da prvi deo „Munja“ postane toliko uspešan kao akciona komedija iz 2000. godine.
On kaže da izvorni film nije snimao kao kultni, već kao običan projekat, bez ikakvih nadanja i očekivanja, a onda je film ispao ogroman hit.
„Nisam ga ja napravio kultnim, već ga je vreme i publika učinila takvim. E sada taj strah da li ću uspeti da ponovim uspeh…Ovako ja razmišljam, „Munje!“ su sasvim slučajno ispale toliko uspešne. I sad mislim da nema šanse da se ponovo slučajno desi tolika sreća. Siguran sam da će biti onih hejtera koji će nas kritikovati da su znali da to neće biti isto kao prvi deo, a opet i onih fanova koji će biti veoma zadovoljni i reći „čoveče, ovo je stvarno dobro“, kaže autor, i dodaje da očekuje one koji će davati utiske tipa
„Znao sam da ovo neće ničemu valjati i da su uradiki film samo zbog zarade“.
Zanimljivo je da je Andrić odabrao baš „Munje“ od svojih uspešnih ostvarenja za snimanje nastavka, a opet, prema priči gledano, potencijale imaju i „Tri palme“ i „Kengur“ da dobiju svoj drugi deo.
„Zapravo, da budem iskren, ja nisam u početku želeo ni „Munje“ da radim kao nastavak. Dugo godina sam to odbijao kao ideju. Mislim da scenarista Miroslav Mića Momčilović sprema nastavak „Kad porastem biću Kengur“, ali nisam upućen, tako da ne mogu sigurno tvrditi, tako sam načuo. Projekat „Munje opet“ se krčkao dugo, i onda su me na kraju nagovorili da probamo. Imao sam velike sumnje kako ćemo ponovo da uradimo tako nešto, jer prvi deo se desio tako da je ispao odličan“, kaže režiser.
Drugi deo hit komedije donosi jednu tragičnu, emotivnu notu, jer nas je u međuvremenu, početkom 2018. godine napustio Nebojša Glogovac, koji je podario izvanrednu sporednu ulogu policajca sa raznim replikama tipa „Dolče Gabana“ Pa i njega ćemo da hapsimo“.
Sada, možda je ekipa filma na neki način film i posvetila njemu.
To bez Glogovca smo razrešili u svojim srcima još mnogo ranije, jer je neka verzija scenarija napisana dok je on još bio sa nama. I onda kada je Glogi na žalost otišao, nas nekoliko koji smo radili na scenariju, prosto smo želeli da odustanemo. Smatrali smo da nema smisla bez njega. To sam već tada nekako razrešio u sebi. Taj problem sam imao pre tri, četiri godine, i nije me to brinulo. Jedini uslov mi je bio da drugi deo bude posvećen Glogovcu, i svi su se složili, naravno“, nadahnuto je govorio reditelj o jednom od naših najboljih glumaca svih vremena.
Opet, Andrića je sačekao rad sa Nikolom Đuričkom, koji je krenuo da gradi karijeru u Americi, gde se i preselio tamo sa porodicom, i odigrao zapaženu ulogu u TV seriji „Stranger Things“ na Netflixu.
Andrić napominje da se jako dugo poznaje sa Đuričkom, radili su na „Kenguru“, i na raznim projektima gde je režiser bio u ulozi asistenta na projektima.
„Sa njim je bilo jednostavno raditi. Imali smo dva-tri telefonska razgovora, dok je bio u Americi, i dopisivali smo se, i onda smo imali probe kad je došao na snimanje. Nisam želeo da ga zatrpavam raznim verzijama scenarija, nego sam čekao onu verziju za koju sam mislio da je najbliža konačnoj. Tek tada sam mu poslao i na taj način sam čuvao Đurička da mi bude poslednji saveznik“, napomenuo je Andrić, poznat i kao reditelj popularnog TV serijala „Mile protiv tranzicije“ sa Zoranom Cvijanovićem u glavnoj ulozi.
„U prvom redu u ekipi je scenarista Srđan Anđelić, onda Sergej Trifunović, Boris Boki Milivojević, onda montažer, direktor fotografije, svi redom su učestvovali u razradi novog scenarija, jer ja ipak nisam najpametniji čovek na svetu. Recimo, direktor fotografije je duhovitiji od mene i njegove fore su ušle u film, a moje šale onako, ne mnogo“, otkrio je Andrić Tanjugu i ove zanimljivosti.
Reditelj je napravio pauzu od 17 godina kada je reč o realizaciji celovečernjeg bioskopskog filma, kada je realizovao „Kengura“ (2004), i u međuvremenu je radio na nekim epizodama serija „Ujka – novi horizonti“ (2019), „Otvorena vrata 2“ (2013) i mini seriji „U zagrljaju Crne ruke“ (2021).
A sada mu se dešava retko neobična okolnost, da u razmaku od samo godinu dana ima premijere dva filma, prvi je bio za decu i porodicu – „Leto kada sam naučila da letim“ po romanu Jasminke Petrović.
„Kada se posmatra sa strane, to jeste velika pauza ako gledamo u samostalnom režiranju filmova. Ipak, ja sam sve vreme u poslu, na pozicijama asistenta režije na mnogim projektima. Opet, neke filmove koje sam pripremao, nisu prošli i samim tim nismo mogli da ih snimimo. Imam još puno toga spremnog, i ako neko bude našao novca, da radimo, tako da mi nije izgubljeno to vreme“, siguran je reditelj.
„Sigurno mi nije baš dobar osećaj da ovako blizu snimam film za filmom, mnogo je naporno. Mislim, 12 sati je 12 sati na snimanju filma, ali u pripremama to je barem 17-18 sati svakodnevno, nema slobodnog dana, samo se snima. Tako je to kad radim dva filma zaredom, a osećam da sam ipak već mator i pre bih da sedim i budem profesor. Šalim se, još uvek nije došlo to vreme“, zaključio je Radivoje Andrić za Tanjug.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com