Na prvi pogled, šarene korice romana "Musungu Džim i Veliki poglavica Tuloko" nagrađivanog britanskog pisca Patrika Nita mogle bi vas navesti na to da pomislite kako se radi o knjizi za decu. To je veoma daleko od istine: reč je o jako dobrom romanu, ali i o delu koje nikako nije za decu.
Jedan od glavnih likova romana "Musungu Džim i Veliki poglavica Tuloko" je Džim Tuloh, devetnaestogodišnji Britanac koji je prijemni ispit za fakultet uradio onoliko loše koliko je to uopšte moguće. Bez ikakve predstave o tome šta bi mogao da radi sa sobom, prihvata da otputuje u podsaharsku državicu Zambavi i tamo u jednoj seoskoj školi predaje engleski jezik. Kao jedini belac ("musungu") u okolini i kao neko ko ne shvata lokalne običaje i zna tek poneku zamba (lokalni jezik) reč, Džim upada iz nevolje u nevolju, počev od izranavljenih stopala kad pokuša da igra fudbal kao i njegovi đaci, bos, pa do toga da otac jedne njegove učenice hoće da ga ubije mačetom jer devojčica tvrdi da su njih dvoje imali seksualni odnos (netačno, Džim nikada u životu nije imao seks). A onda stvari kreću nizbrdo.
Naime, u Zambaviju kreće građanski rat uperen protiv predsednika Zite Adinija, lokalnog diktatora, koji je, uprkos obećanjima koje je dao kada je na talasu revolucije osvojio vlast, najbolju zemlju ostavio belcima, sav novac namenjen razvoju zemlje uredno stavlja na svoj lični račun u Švajcarskoj i mirno posmatra kako njegov sopstveni narod umire od gladi. Protiv njega se polako okuplja banda gerilaca koji sebe nazivaju Crne čizme, i u tu bandu, potpuno neočekivano za samog sebe, dospeva mladi Džim i time biva glavačke ubačen u građanski rat koji uopšte nije njegov. Da stvari budu još neobičnije, uz svesrdnu pomoć vrača sa rastafarijanskom frizurom Muse, Džim gerilcima biva predstavljen kao avatar mitskog pretka njihovih vođa, velikog poglavice Tuloka. A tu je još i gomila drugih likova, jedan neobičniji i šašaviji od drugog, i događaji koji se smenjuju deluju potpuno sumanuto.
"Musungu Džim i Veliki poglavica Tuloko" knjiga je prepuna humora i tokom dobrog dela, uz inserte koji na maltene karikaturalan način predstavljaju bitne likove, deluje kao lakrdija o smotanom belom momku koji se nimalo ne snalazi usred Afrike, već mu se dešavaju svakakve gluposti, na veselje lokalnog stanovništva. Međutim, taj humor je zavodljiv; opusti čitaoca toliko da bude potpuno nepripremljen na sve brutalnosti i svu tragediju prvo nekadašnje revolucije, a zatim i sadašnjeg građanskog rata. A brutalnosti i tragedije i te kako ima, kao i humorom pojačanog očaja naroda koji živi u krajnjoj bedi, tako da ova knjiga ne samo da nije za decu već ni za one osetljivog stomaka. Brutalnih, teških scena nema mnogo – taman toliko da na njih nikako ne možete da se naviknete, već vas svaki put užasnu, naročito nakon što vas humoristično napisani delovi opuste.
Naizgled zabavna, "Musungu Džim i Veliki poglavica Tuloko" je veoma ozbiljna knjiga o veoma ozbiljnim stvarima, knjiga nakon koje će vam biti potreban oporavak, ali će vam ipak biti drago što ste je pročitali.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com