BEOGRAD – Prvi roman Jovana Ristića „Poplavljeni um“ je psihološki triler smešten u svojevrsnu Zonu sumraka koji je, uz pregled ključnih teorija zavera, pogodan za film ili seriju, ocenjeno je večeras na promciiji knjige.
Govoreći u knjižari Delfi SKC izdavačke kuće Laguna, reditelj Mladen Đorđević je ocenio da se već u Ristićevoj noveli „HAARP i druge priče“, iz koje je kasnije izrastao roman „Poplavljeni um“, mogao videti potencijal za film i seriju.
Đorđević je rekao da je osnovu za film osetio u noveli, koju je potom Ristić „lepo nadogradio u roman“, u kome „postoji dosta materijala za seriju“.
Đorđević je primetio i da ga put glavnih junaka Ristićevog romana podsetio na aktere iz „Čarobnjaka iz Oza“.
„Oni sa svojim problemima dođu do čarobnjaka, putem od žutih cigala, u ovom slučaju idu do HAARP-a, ali kada se na kraju ispostavi da je čarobnjak prazna ljuštura dolazimo do odgovora da je problem u njima samima“, ocenio je Đorđević.
Prema njegovom mišljenju, „Poplavljeni um“ je „odličan vodič kroz teorije zavere“.
„Teorije zavere ipak govore o kreativnosti ljudske rase. To su lepo osmišljene priče. U korenu teorije zavere postoji ispravan osećaj da svet funkcioniše tako što postoje određeni centri moći koji nisu transparentni“, rekao je Đorđević.
Imunolog Srđa Janković je pohvalio izbor teme poplava u Srbiji 2014. godine, kada se „osetila promena klime i atmosfere kao neki novi prizvuk da je vrag odneo šalu“.
„Uvek su postojale marginalne pojave, da ljude poberu ideje koje su sumanute. Međutim na našim prostorima je to prešlo neku neuhvatljivu granicu. Mnogi su osetili da ovo nije kao pre. Kao neki prelaz kvantiteta u kvalitet“, rekao je Janković.
„Poplavljeni um“ je Jankovića podsetio na Vergilija, kada je kod njega boginja Fama označena kao veća opasnost od vojske koja treba da bije bitku, zatim na opis erupcije Vezuva kod Plinija Mlađeg i studiju Karla Gustava Junga o letećim tanjirima.
Ristić je rekao da se njegov roman rodio iz novele, koja je opet proizašla iz novinarskog istraživanja nakon što je na internetu našao u vreme poplava u Srbiji 2014. godine na peticiju „Uklonimo HAARP iz srpske zemlje“.
Prema njegovim rečima, peticija je bila prikupila 20.000 potpisa za nedelju dana, dok je prateća fejsbuk grupa okupila 40.000 ljudi, ne samo iz Srbije, čiji je bojni poklič bio „Smrt HAARP-u i antenama“.
Ristić je rekao da je u tome video fenomen, o kome je bio odlucio da napiše članak, a čak je sa prijateljima posetio selo Beljina kod Barajeva gde se navodno nalazila HAARP antena.
„Odatle je krenulo. Seli smo u kola i otišli tamo. Imali smo zanimljive sagovornike. Došli smo do sestre vlasnika polja. Rekla je: ‘Niste prvi koji dolazite. Dolazile su razne ekspedicije“, prisetio se Ristić.
Prema njegovim rečima, roman je „definitivno psihološki triler ali u Zoni sumraka“, koji govori o jednoj takvoj grupi „koja je otišla da nađe jedno, a našla drugo“, uz fatalne posledice zbog njihovih uverenja.
„Imaju problem u svojim životima, a ne mogu da se pobune. Nerviraju ih neke stvare u društvu. I šta rade? Idu da traže HAARP“, rekao je Ristić.
Urednik izdanja Zoran Penevski je ocenio da se Ristić pojavljuje kao sjajan pripovedač u „Poplavljenom umu“, koji je nastao ukrštanjem „dve naizgled različite stvari – psiho trilera i klasičnog ‘road movie-a'“.
„Kako objediniti te dve ravni – nešto što je duboko unutrašnji doživljaj i brz prolazak kroz stvarnost? To je majstorski izvedeno u celom romanu. Vi ste sve vreme na dvostrukim šinama“, rekao je Penevski.
Prema njegovim rečima, čitalac prati četiri junaka u potrazi za HAARP-om i njihovu interakciju u naelektrisanoj atmosferi, a Ristić održava tenziju koju kao pravi pripovedač vodi do eksplozije.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com