Izdavačka kuća „Dereta“ postarala se da srpskim čitaocima omogući da pročitaju prvu knjigu prevedenu sa indonežanskog „Kobna ljubav“ Eka Kurnijavana koji je već stekao internacionalnu slavu, a kod nas je bio potpuno nepoznat.
Azijska književnost je sve popularnija i sve velike zemlje (Indija, Kina, Japan,) imaju po nekoliko pisaca koji su prihvaćeni širom sveta i svaka od tih zemalja ima barem jednog nobelovca.
Indonezija takođe ima dugu i bogatu književnu tradiciju poznatu u Aziji, ali do nas je stiglo samo nekoliko romana one starije generacije poput Devi Li Lestar ili Ismail Marahimina, a posebno Ivana Simatupanga i Pramuđa Ananta Tura koji je bio i antikolonijalni borac.
Eko Kurniavan pripada mlađoj generaciji koji je već postao miljenik američkih kritičara „Njujork tajmsa“ i „Vašington posta“ koji smatraju da bi on trebalo da postane prvi indonežanski nobelovac.
„Kobna lepota“ je prvi roman Kurniavana rođenog 1975. i to mu je donelo svetsku slavu, a preveden je na 24 jezika.
Upoređuju ga sa Markesom i Ruždijem, a posle „Kobne lepote“ objavio je još tri romana: „Tigar“, „Osveta je moja a svi ostali plaćaju kešom“ u „O“.
Njegov kredo koji je postao kredo cele generacije je da „literatura mora da govori tamo gde novinarstvo ćuti“.
Kada se pojavila „Kobna lepota“ „NJujork tajms“ ga je opisao kao „mešavinu Gintera Grasa, Gabrija Garsije Markesa i Salmana Ruždija“ sve same nobelovce.
Burnu istoriju svoje zemlje Karniavana je počeo japanskom okupacijom Indonezije, a sudbinu svojih junaka prati sve do naših dana. Galerija živopisnih likova je, kako tvrde kritičari, jedno od velikih Kurniavanovih umeća, a za divljenje je koliko knjiga, koja je gotovo prezasićena nasiljem, može da proizvede tako nepatvorene poetske učinke.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com