One kojima se dopao film "Paranoja u Las Vegasu" sa Džonijem Depom mogao bi zanimati pisac Hanter Tompson, po čijem je romanu snimljen taj film, kao i njegov prvi roman "Dnevnik ruma" (i po ovom romanu bi trebalo da bude snimljen film, opet sa Džonijem Depom u glavnoj ulozi). I ne samo njih; "Dnevnik ruma" bi mogao zanimati sve ljubitelje dobre literature.
Ovaj roman je zasnovan na piščevim iskustvima u Portoriku. Glavni lik, novinar Pol Kemp, odlazi iz Njujorka u San Huan u Portoriku, kako bi pisao za list San Huan Dejli Njuz i pobegao, kao što već duže vreme beži – od samog sebe; od ustaljenog načina života, ni sam nije siguran od čega, zna samo da želi od toga da pobegne i da je u bekstvu proputovao širom planete. List za koji piše u San Huanu stalno je na ivici propasti, američki novinari koji za njega pišu su alkoholičari, ludaci, propaliteti, ili neka mešavina navedenog – i to uključuje i glavnog junaka. Dane provodi delom u obavljanju svog posla (koji ume dobro da obavlja), delom u ispijanju ruma, delom u kombinaciji ispijanja ruma i upadanja u nevolje zajedno sa kolegama novinarima. Dodatak nevoljama je i lepa plavojka Šeno, koju je prvi put video u avionu kojim je došao u San Huan i smesta je poželeo, ali je ona postala devojka njegovog kolege, naprasitog i nevoljama sklonog Jimona. Dani se nekako nižu, uglavnom ispunjeni vrućinom, rumom i alkoholnim isparenjima, uz pokušaje da se u životu pronađe neodređeno nešto i sve veće rušenje iluzija o ljudima, američkom snu, američkom načinu života. Ni Portoriko ne deluje stvarno bolje, zapravo, i ono što se učini lepim uskoro će biti uništeno komercijalizacijom i nečijom željom da na tome zaradi.
"Dnevnik ruma" je duhovit, ciničan, istovremeno i zabavan i uznemirujuć prikaz potrage za samim sobom, za svojim mestom u svetu, svojim parčencetom sreće i pokušajima da se ono loše nekako utopi u alkoholu (naravno, ne ide). Istovremeno, to je i prikaz stvari koje čoveka dovedu do toga da mu se povremeno zgade i život, i druga ljudska bića, i on sam u trenucima kad razmišlja o kompromisima sa sopstvenom savešću koji bi mu mogli pružiti nešto što želi. Knjiga ne nudi odgovore, ali ukazuje na neke stvari koje nisu rešenje – ostaju samo pokušaji da se odgovori nađu, što svakako više ohrabruje od odustajanja i beznađa.
Odličan roman, zabavan, lak za čitanje, a istovremeno krajnje ozbiljan i opominjući.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com