Prethodnih dana pisali smo o prvom i drugom delu trilogije "Milenijum" švedskog autora Stiga Lašona, "Muškarci koji mrze žene" i "Devojčica koja se igrala vatrom". Danas je na redu treći deo, "Kula od karata", kojim se trilogija dostojno završava – bar dok se ne reše sudski problemi u Švedskoj pa i četvrti deo ne bude objavljen.
Roman "Kula od karata" nastavlja se vrlo brzo nakon što je prethodni deo završen. Lizbet Salander i njen otac dospevaju u bolnicu, oboje sa ozbiljnim povredama, i bivaju smešteni maltene u susedne sobe – ne naročito bistar potez, uzevši u obzir da su pokušali da ubiju jedno drugo. Premda prethodne optužbe protiv Lizbet, one za ubistvo advokata Nilsa Bjurmana, novinara Daga Svensona i njegove devojke Mije polako bivaju odbačene, stižu nove, za pokušaj ubistva, grubo nasilje i manje-više sve što nekima na položaju padne na pamet – jer, nad Lizbet je, kad je bila devojčica koja pokušava da zaštiti majku od oca-nasilnika, izvršeno strahovito pravno nasilje kako bi njen otac bio zaštićen i ima onih koji nemaju ni najmanju želju da pred sudom odgovaraju za to što su učinili, što znači da Lizbet mora biti uklonjena.
Lizbet ipak nije bez saveznika. Novinar Mikael Blumkvist i dalje joj pomaže, uključuje u celu stvar i svoju sestru, advokata i borca za prava žena, pomaže i Lizbetin povremeni poslodavac Dragan Armanski, a i nekorumpirani deo Državne bezbednosti sve više se interesuje za celu stvar, kao i za razotkrivanje istine; i, tu je i Hakerska Republika, koju čine Lizbetini prijatelji-hakeri. Borba se i dalje čini neravnopravnom, vodi se trka da se sakupe svi neophodni dokazi pre nego što počne suđenje i pre nego što Lizbet iz bolnice bude prebačena u zatvor, a ometajući faktor čini i to što je Erika Berjer, glavna urednica "Milenijuma", prešla u znatno veći list, pa Mikael mora da manevriše između vođenja lista i prikupljanja dokaza koji će pomoći Lizbet – a dešava se i da mora da brani i svoj i Erikin život. Hoće li uspeti u rušenju kule od karata koja je napravljena kako bi dvanaestogodišnje dete, da ne bi bilo nezgodan svedok, bilo smešteno u ludnicu, a nakon punoletstva proglašeno nesposobnim da se stara o sebi? Ili će neki ljudi biti ubijeni, a drugi na drugačiji način uklonjeni, kako bi se zaštitili pripadnici jednog dela Državne bezbednosti, jedan ugledni dečiji psihijatar i poneki političar?
I u "Kuli od karata", kao i u prethodnim romanima trilogije, pratimo ne samo lične drame već i društvene probleme; i ovde je društvena kritika veoma jaka. Ovog puta, pratimo i rast nekih likova, društveno neprilagođenu mladu ženu koja ponešto uči o poverenju, komunikaciji i odgovornosti, šarmantnog ženskaroša koji nalazi ženu kojoj bi možda i mogao da bude veran, glavnu urednicu koja shvata da su joj čast, poštenje i dragi ljudi ipak bitniji od sjajne ponude uglednog lista… Neki ljudi, možda, postaju malčice bolji. A možda i društvo postaje malčice bolje. I čitaocu, premda je priča zaokružena, bude žao što je trilogiji došao kraj, jer je bar neke likove zavoleo, i rado bi se i dalje "družio" s njima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com