Ruska državna televizija radi na novoj verziji serije Černobilj, o najgoroj nuklearnoj katastrofi u istoriji.
Drama NTV odstupiće od istoimene serije HBO – i istorijskih činjenica – tvrdnjom da je u nesreću bila uključena CIA.
Režiser Aleksej Muradov tvrdi da će biti prikazano „šta se tada zaista dogodilo“.
Miniserija u produkciji HBO, čije se emitovanje završilo ove nedelje, dobila je najviše ocene u istoriji za TV seriju na sajtu IMDB, kao i ocenu 9,1 na sličnom ruskom sajtu Kinopoisk.
Ipak, u intervjuu za Komsomolskaja Pravdu, najčitaniji ruski tabloid, Muradov je rekao da verzija prikazana u seriji „nudi alternativno viđenje tragediju u Pripjatu“.
„Postoji teorija da su se Amerikanci infiltrirali u nuklearnu elektranu“, rekao je on novinarima.
„Mnogi istoričari ne odbacuju tu mogućnost da su u danu eksplozije agenti neprijateljskih tajnih službi radili u stanici“.
Časopis Holivud riport piše da je rusko Ministarstvo kulture odvojilo oko 463.000 dolara za ovu seriju.
Reaktor broj četiri u elektrani Černobilj eksplodirao je 26. aprila 1986. u ukrajinskom gradu Pripjatu.
Najmanje 31 osoba je poginula od direktnih posledica. Međutim, posledice ove tragedije osećaju se i danas.
Šta u Rusiji misle o HBO seriji Černobilj?
(Sara Rejnsford, BBC dopisnica Moskva)
U Rusiji je bilo mnogo pohvala za autentičnost serije Černobilj.
List Izvestija proglasila je to „realnijim“ prikazom sovjetske ere, nego što se sreće u većini ruskih filmova. Ističe se i to što serija govori o herojstvu običnih ljudi.
Ali bilo je i kritika. Jedan kolumnista proglasio je seriju planom da se podrije ruska agencija za atomsku energiju Rosatom.
Drugi su je nazvali američkom „propagandom“, koja ruži imidž SSSR i preuveličava izostanak odgovora Sovjeta.
Nema sumnje da se o ovoj seriji dosta govori. Oni koji se sećaju katastrofe delili su vlastite černobiljske priče na društvenim medijima, dok su ih mlađi Rusi uglavnom čuli po prvi put.
Jedan korisnik Tvitera iz Rusije zahvalio se jer serija predstavlja „vraćanje naše istorije“.
Na kraju, kao što jedan komentator zaključuje, glavni razlog za brojne reakcije je verovatno osećaj sramote što su priču o Černobilju ispričali prvo Amerikanci, a ne sami Rusi.
Ruska državna televizija i tabloidi su izrazito negativno izveštavali o seriji.
„Ako Anglo-Saksonci snimaju filmove o Rusima, oni definitivno neće biti istiniti“, rekao je kolumnista Anatolij Vaserman za sajt Teleprograma.
To je „zato što nas ne vole“ i „ne razumeju“.
List Komsomolskaja pravda objavio je nekoliko negativnih tekstova o seriji. U jednom od njih tvrdi se da je u pitanju teorija zavere i da su seriju Černobilj finansirali konkurenti agencije Rosatom.
Ali filmski kritičari u nezavisnim medijima pohvalili su scenaristu Krega Mejzina što je obraćao pažnju na brojne detalje.
„Recimo, u jednoj sceni u kadru vidite automobil sa pravim registarskim oznakama iz Kijeva. Ali ko će to da primeti u Americi i Engleskoj“, napisao je na sajtu Meduza Slava Malamud, novinar koji živi u Americi a odrastao je u Moldaviji u vreme SSSR-a.
Ružičasti pogled na prošlost Rusije
(Adam Robinson, BBC Monitoring)
Za Kremlj je istorija osetljiva tema, a pogotovo onaj period koji se odnosi na SSSR.
Zvanični mediji sada idealizuju sliku o SSSR, a Putinovu Rusiju ističu kao duhovnog naslednika nekadašnje države.
Otuda i ne čudi što se svaki kritički pogled na sovjetsku prošlost doživljava kao napad na Kremlj.
Svaki spoljašnji uticaj, a pogotovo ako dolazi sa Zapada, smatra se neprijateljskim.
Neki Rusi smatraju da pogled na stvarnost koji nudi mediji pod kontrolom Kremlja liči na laži koje građanima svojevremeno servirao i SSSR.
Baš zbog toga jedna od najopasnijih stvari moglo bi da bude postavljanje ključnog pitanja iz serije Černobilj – koja je cena laži?
(BBC na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com