Od prošle godine je i u našem prevodu dostupan roman "Noćna straža" ruskog autora Sergeja Lukjanjenka, roman po kome je napravljen i film koji je imao izvestan uspeh u celom svetu, pa i kod naše publike. Ukoliko volite fantastiku sa anglosaksonskog govornog područja, ali ste je se pomalo zasitili i potrebno vam je osveženje, ovaj roman mogao bi da bude dobar izbor.
Radnja se, najvećim delom, dešava u savremenoj Moskvi, u svetu malčice drugačijem od našeg; naime, osim ljudi, postoje i Ini, najčešće rođeni od ljudi, ali vremenom prestaju da budu ljudska bića, kako otkrivaju posebne sposobnosti kojima raspolažu, uče kako da ih koriste i kako da ulaze u Sumrak, svet senki paralelan ljudskom svetu, svet koji menja svakog ko u njega uđe, crpeći mu snagu i vremenom mu menjajući obličje. Svaki Ini mora da se opredeli hoće li se prikloniti Dobru ili Zlu, hoće li postati Svetli ili Tamni; u skladu sa izborom vremenom dobija i posebno obličje, vidljivo samo drugim Inima: obličje svetlog ili tamnog maga, svetle čarobnice ili veštice, a postoje i egzotičnija obličja Tamnih, kao što su demoni, vampiri, oborotnji (menjači svog oblika u neki životinjski). Između Svetla i Tame je nekada besneo rat, ali taj rat je doneo smrt prevelikom broju ljudi, pa je uspostavljeno primirje i Dogovor koji poštuju obe strane, pravila kojih se svi moraju pridržavati. Kako bi se obezbedilo poštovanje pravila, ustanovljena je Noćna straža, koja kontroliše postupke Tamnih, i Dnevna straža, za kontrolu postupaka Svetlih, kao i Inkvizicija, koja kažnjava prestupnike i jedne i druge Straže.
Roman "Noćna straža" prati sudbinu Antona, mladog svetlog maga. Dok obavlja dodeljeni mu zadatak da ulovi odmetnute vampire – i, u sklopu tog zadatka, spasava dečaka Jegora, još uvek neopredeljenog Inog – Anton slučajno naleće na devojku Svetlanu, na koju je bačena kletva strahovite snage koja bi mogla da uništi ne samo nju nego i da napravi užasavajuć pomor među ljudima. Nije poznato ko je bacio kletvu, a samo ta osoba bi mogla da je skine. Niko od Svetlih nema snage za skidanje toliko jake magije i ispostavlja se da je Anton, inače sasvim osrednji mag, jedini kome uspeva da bar odloži dejstvo, dok ostatak Noćne straže očajnički traga za onim ko je kletvu prouzrokovao. I to je tek početak Antonovih avantura, jer su u pitanju prilično zamršene igre i nadmudrivanja Noćne i Dnevne straže, tokom kojih čitalac otkriva da ništa tu nije crno-belo, da su i jedna i druga Straža savršeno sposobne da manipulišu, da žrtvuju manje snažne pripadnike sopstvenih grupa u ime nekih viših interesa. Tamni i te kako umeju da vole i da nastradaju zbog ljubavi, Svetli umeju da lažu i spletkare, a Anton je tu tek pion u zamršenoj igri, pion kome se nimalo ne sviđa da ga ćuškaju i koriste kako kome odgovara.
Mada nije veliko delo, "Noćna straža" je knjiga koja se, ako volite fantastiku, sa uživanjem može čitati. Ima tu i akcije, i ljubavi, i intriga, i zamršenih igara, a roman vam sve vreme drži pažnju. Ima izvesnih sličnosti sa romanima urbane fantastike anglosaksonskog područja, ali se i dovoljno razlikuje od njih da bi predstavljao osveženje. Ono što unekoliko smanjuje uživanje u ovom romanu jeste slab prevod; na primer, tokom prologa, čitate o dečaku koji prati neodoljivu muziku koju samo on čuje, i čini se da postoji i neki čovek po imenu Jegor koji prati dečaka, da biste nakon izvesnog vremena shvatili da vas je nespretna rečenična konstrukcija prevoda navela na takav zaključak: nema posebnog čoveka po imenu Jegor, Jegor je ime dečaka. Još jedan primer slabog rada prevodioca uočen je kada, prema prevodu, glavni lik pomisli "Kasno Marko na Kosovo stiže" – glavni lik je Rus koji voli svoju zemlju, maternji jezik i ruska imena, Srbija se nigde ne spominje u knjizi i nema nikakvog razloga da on pomisli na frazu koja uključuje srpske narodne pesme, pa vas ta fraza zaustavi tokom čitanja i upitate se otkud se to tu našlo.
Sve u svemu, "Noćna straža" je zanimljiv roman koji bi mogao da privuče one kojima se dopada fantastika. Ukoliko ste gledali istoimeni film, roman vam neće biti dosadan, jer film čini samo prva trećina romana. Preporuke.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com