BEOGRAD – Lepa knjižzvnost, istorija, filozofija, književnost za decu i mlade predstavljeni su na štandu Maroka počasnog gosta 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.
Na otvaranju štanda, prvog dana Sajma, dvojica ministara kulture Vladan Vukosavljević i Mohamed El Araž istakli su zajedničku želju i nastojanje da se saradnja između dveju zemalja intenzivira posebno kada su prevodi u pitanju.
Zbog čega marokanski model religioznosti može biti uzor drugim zemljama posetioci sajma imali su priliku da čuju od istoričara Abdelaha Busufa, spišateljica i prevodilac Sane Čairi danas će govoriti o literalnim prevodima kao moćnom mostu između kultura i naroda, a svetski poznati i priznati pisac Tahar Ben Želun održaće 27. oktobra predavanje “Šta može književnost u ovom vremenu krize?”.
Abdelah Sadik iz Ministarstva kulture i komunikacija Maroka, zadužen za organizaciju nastupa na sajmovima knjiga, kaže da srpska književnost nije mnogo poznata u njegovoj zemlji, jer nedostaju prevodioci sa srpskog na arapski.
On je u izjavi Tanjugu rekao da nema mnogo srpskih izdanja prevedenih na arapski, da su konstatovali postojanje interesovanja za dela srpskih autora, ali im nedostaju prevodioci.
“Možda je ovo trenutak da srušimo tu prepreku i taj zid između srpske i marokanske literature”, dodao je Sadik.
Štand sa oko 1.000 naslova podeljen je u dva dela – u prvom su knjige čije je izdavanje podržalo Ministarstvo kulture (lepa književnost, rečnici, retka izdanja), a u drugom je predstavljena produkcija izdavačkih kuća.
“Srbija i Maroko su dosta udaljeni, što zbog same geografije, što zbog jezika i religije, ali naš cilj je da predstavimo svoje kulturno nasleđe i na taj način približimo dve zemlje i dva naroda”, rekao je Sadik, dodavši da posebnu pažnju posvećuju književnosti za decu i mlade.
On je naveo da poslednjih 10 godina Ministarstvo kulture finansijski pomaže izdavače I podstiče ih da se oni više fokusiraju na knjige za decu i mlade, što je rezultiralo i međunarodnim nagradama.
Sadik kaže da pre dvadesetak godina u Maroku se slabo čitalo.
Ljudi su, kako je objasnio, uglavnom živeli na selu, bavili se poljoprivredom, nisu mnogo pažnje posvećivali čitanju, zbog toga je Ministarstvo kulture pre desetak godina započelo organizovanje različitih skupova, sajmova, posete bibliotekama.
“Uveli smo i besplatno učlanjenje u biblioteke sve sa ciljem da motivišemo i podstaknemo ljude da više čitaju. Pomak je vidljiv, ali još treba raditi na tome”, rekao je Sadik.
Na pitanje šta bi preporučio srpskim izdavačima da prevedu od marokanske literature, Sadik skreće pažnju na dela pesnika Abdelatifa Labie, istoričara Abdelaha Laruja, knjige Fatime Mernisi, kao i dobitnice “Gonkurove” nagrade Leile Slimani.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com