Glumac Marko Živić, koji je preminuo je 14. oktobra u KBC „Dragiša Mišović“ posle tronedeljne borbe sa koronavirusom., sahranjen je danas na Novom groblju u Beogradu.
Brojne kolege i prijatelji došli su da se oproste od velikog glumca, a govor je održao Dragan Bjelogrlić, vidno potresen i slomljen bolom. Živić je ispraćen uz pesmu „Jeleni umiru sami“, grupe Poslednja igra leptira.
Komemoracija povodom smrti glumca Marka Živiću održana je danas u njegovom matičnom Beogradskom dramskom pozorištu (BDP), u prisustvu članova porodice, brojnih kolega, novinara i poštovalaca.
Na Velikoj sceni BDP-a „Olivera i Rade Marković“, nakon prikazivanja brojnih odlomaka Živićevih uloga na televiziji u u pozorištu, prvi se obratio glumac Miloš Biković koji je rekao da će glumca pamtiti po osmehu i šarmu koje je nosio „sa sobom kao štit, kako zaštitni znak“.
Biković je u čast preminulog kolege izgovorio dirljivi akrostih: „Ti si znao mrak se može najuriti klovnovskim nosom crvenim, a prava se aždaja može ubiti mačem drvenim. Rečju, šalom, pričom replikom, pa i mitom, kao oružjem može se zemlja braniti rekvizitom…“
Vidno potresen glumac Slobodan Boda Ninković je rekao da je za njega Živić bio kao „maslačak, nežan, krhak, gizdav…“, a stojeći na daskama BDP-a prisetio se predstave „Anđeli čuvari“ koju su radili zajedno.
„Poslednja scena gde on šalje Andriju i Anju u spas, a sebe žrtvuje, potpuno govori o tome da tu nije bilo mnogo glume. To je bio Markić. Marko nije bio ovakav dogovor. Trebalo je uskoro ti mene da ispratiš u penziju, a ja sad tebe ovako pratim….Neka ti je laka zemlja, Marko“, poručio je Ninković.
Kolega Andrija Kuzmanović istakao je da je Živić bio „velika beba, oči koje se nisu promenile verovatno od kako je izašao iz porodilišta“, a da je kao glumac voleo da svoje uloge posveti kolegama koji su nas napustili, „a sada je otišao kod tih ljudi“.
„Nisam imao nikada dilemu da li je moj pravi prijatelj ili nije, ali mislim da sam se mnogo puta nenamerno ogrešio o njega. I mislim da su ga mnogi ostavili po strani. Shvatio sam, od kada ga nema, šta je bio meni, svima nama, celom gradu… Hvala ti na svemu, praštaj, ljubi brat“, rekao je Kuzmanović.
U svom obraćanju, glumac Ivan Tomić je rekao da je Živić „bio igra“, što je „presudni kvalitet za glumca, profesiju kojoj se do kraja davao“.
„Neke stvari radimo poslednji put da i ne znamo. Kako napisati da više nikad nećemo odigrati “Engleze“? Da ću očekivati kako ćeš večeras izvesti svoj monolog? Daćeš sve od sebe to znam, zato što si profesionalac i biće drugačije od prošli put, zato što si glumac“, rekao je Tomić.
Osmeh, šarm, posvećenost, ludačka radna energija, bezrezervno davanje, bespoštedni osmeh, nepresušni duh, „Đuza naše klase“, najduhovitiji naš drug, osmeh koji leči, izrazi su kojima je Živića opisala koleginica sa klase, potresena glumica Milica Zarić.
Prijatelj, direktor Kruševačkog pozorišta Branislav Nedić rekao je da se poslednjih godina Živić sve češće vraćao u rodni Kruševac, i da je nepravda što se više neće „šetati svojom Bagdalom, pričati o pozorištu, smejati sa prijateljima i kolegama“.
„Nepravda je Mare sto više nećeš biti sa svima nama. Verujem da će nepravda biti ispravljena na drugoj strani, gde te čekaju mnoge kolege i roditelji“, rekao je Nedić.
Direktor BDP-a Jug Radivojević rekao je da ne pamti „ovakvu tišinu u BDP“, i da to „najbolje govori šta mislimo i osećamo prema našem Marku“.
Radivojević je otkrio da mu je Živić nekoliko dana nakon što je primljen u bolnicu javio „da će biti dobro“, poslavši poruku: „Kaži Belom (Draganu Bjelogrliću) da ću se vratiti da odigram “Let iznad kukavičjeg gnezda“. Dobri moji ljubim vas“.
Radivojević je rekao da je u glumčev kovčeg položen kostim iz predstave „Let iznad kukavičjeg gnezda“, koju je poslednji put odigrao u avgustu na Brionima „u velikom stilu, pred hiljadu ljudi, ovacijama posebno pozdravljen on“.
„Njegova poslednja premijera “Zelena čoja Montenegra“ sticajem okolnosti odigrana je u manastiru Srpske pravoslavne crkve iznad Budve. Nema slučajnosti. Ne znamo, ne možemo razumeti zašto se neke nepravde dešavaju. Možda ćemo ih jednog dana razumeti“, rekao je Radivojević.
Prema njegovim recima, smrt Živića je „ogroman gubitak za BDP“, jer je otišao prvak pozorišta i njegovo „najprepoznatljivije lice“.
Živić je preminuo 14. oktobra od posledica korona virusa, a sahrana je predviđena danas popodne na Novom groblju u Beogradu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com