Organizatori 60. jubilarnog beogradskog međunarodnog sajma knjiga mogu mirne savesti da odu na zasluženi odmor pošto je bilo mnogo više onih – i učesnika i posetilaca – koji su konstatovali da je ovogodišnji Sajam manje-više isti kao i prošlogodišnji što je u vremenu besparice i krize, kompliment.
Uz manje zamerke koje bi došle iz sektora medija (neadekvatni uslovi u pres centru) niko nije imao ozbiljnih zamerki na organizaciju Sajma, naprotiv posebno su se čuli komplimenti za prvi dan kada je svečano otvoren Sajam, jer je bio izvanredno dobro posećen, što nije bio slučaj prethodnih godina.
Poseta je stagnirala tokom prva četiri dana, ali je od školskog (četvrtak, 29. oktobar) kada je stigao neverovatno veliki broj učenika, broj posetilaca je stalno bio u porastu pa će verovatno konačni skor biti približno isti kao prošle godine.
Većina posetilaca pa i učesnika je primetila da je verovatno manji broj štandova nego lane, ali da su oni veoma lepo sređeni i sa nekih strana je došla zamerka da su na nekim štandovima puštali malo bučniju muziku.
Najlepše reči pohvale organizatori su dobili od zagrebačkog izdavača Fraktura koji se prvi put usudio da dođe na beogradski sajam, da su iznenađeni ljubaznošću, dobrom organizovanošću i izuzetnom posetom bez obzira na mesto gde im je bio štand (hala 4) jer su svi informativni punktovi znali da upute zainteresovane do njih.
Hrvatskog izdavača je impresionirala veličina Sajma i masovna poseta, do te mere da su već sada najavili da će svakako doći iduće godine.
Jedan od propusta organizatora bila je slaba reklama za jedan novi program – stvaralaštvo mladih u svim formama kreativnosti koji je prvi put održan ove godine, a dodeljena im je sala na spratu hale 4 koja je uvek prazna.
Druga dva „nova“ programa – razgovori sa „ne-piscima“ uglednim ličnostima i Festival slovenske knjige koji je osnovan u Rusiji – bili su izuzetno dobro posećeni.
Na neke ankete pre početka Sajma, gde je pitanje bilo da li treba isključiti prodajni deo sajma knjiga, naugledniji hrvatski pisac koji je došao u Beograd – Miljenko Jerković rekao je da bi to bila besmislica, jer je ljudima, ne samo iz Srbije već iz regiona, ovaj sajam prilika da vide najveću produkciju knjiga u protekloj godini i da ih kupe po najpovoljnijim cenama. On je poručio „Ne menjajte ništa!“
Rusija kao počasni gost Sajma veoma se potrudila da na njenom prilično prostranom štandu bude kontinuirano organizovanih programa, tako da su posetioci, iako se knjige nisu prodavale, opsedali štand.
Dodeljene su sve tradicionalne nagrade koje dodeljuje Sajam i već klasičnim, za najbolju knjigu, dečju knjigu, poduhvat, priključili su još dve – za naučnu literaturu i najboljeg izdavača/knjigu iz dijaspore.
Za najboljeg izdavača u 2015. Sajamski žiri je proglasio Službeni glasnik.
Istovremeno su dodeljene i novinarske nagrade – za najboljeg i najljubaznijeg izdavača. U prvoj kategoriji pobedio je Vulkan a u drugoj Laguna.
Španski izdavač „Acantilado“ je ove godine dobio nagradu „Dositej Obradović“ kao najbolji strani izdavač koji se bavi štampanjem srpskih knjiga.
ULUPUDS, koji već 25 godina dodeljuje svoje nagrade za najbolji dizajn knjiga, najlepše ilustracije i za najtalentovanije mlade dizajnere, ove godine je ukupno podelio 11 nagrada i diploma i žiri je ocenio da su se izdavači postarali da veoma dobro „upakuju“ svoja izdanja.
Izdavači su se postarali i da pozovu pisce u goste i tako je Beograd imao priliku da se sretne sa Zaharom Prilepinom, Sergejom Lukjanjenkom (serijal Noćna straža), Vedranom Rudan, Jergovićem, Antom Tomićem, Igorom Štiksom, Stivenom Votsonom…
Smanjena kupovna moća bila je najprimetnija tokom školskog dana jer su učenici veoma retko nosili više od jedne knjige, međutim najbolji kupci na sajmu su bili iz Republike Srpske, Crne Gore, Vojvodine koji su se vraćali sa nekoliko kesa knjiga.
Najviše su se kupovale knjige za decu a pošto su uglavnom porodice delegirale ženske članove, dobro su se kotirali i „ljubići“.
Najveću pažnju posetilaca ovogodišnjeg Sajma izazvala je blogerka Zorannah. Tokom njenog gostovanja na Sajmu, centralnim ringom hale 1 nije bilo moguće proći.
Na Sajmu je bez posebne medijske pažnje potpisan i jedan značajan sporazum između moskovskog i beogradskog sajma knjiga koji ubuduće garantuje obema stranama da će imati potpuno uređeni štand na sajmu domaćina.
Tokom sajma održano je više tribina na razne teme – od subverzivnosti i javnih nabavki do Kiša, Ćopića i drugih „jubileja“ koji se obeležavaju ove godine.
Izdavači su se ove godine trudili da izađu u susret kupcima, svesni besparice koja vlada u zemlji. Na svim štandovima postojao je deo sa jeftinim knjigama na kojima se cena spuštala i do 80 posto.
Tanjugova anketa o najprodavanijim knjigama na Sajmu pokazala je veoma eklektičan ukus posetilaca – od komercijalnih bestselera preko lepe književnosti do klasika (Dostojevski, Tolstoj, Puškin, Šekspir…)
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com