Različite kulture uvek mogu da budu zanimljive, a one koje se dosta razlikuju od naše neretko umeju da nas fasciniraju. Jedna od različitih kultura koje pobuđuju dosta interesovanja jeste i kultura dalekog nam Japana; jedan deo te kulture i istorije su i samuraji, o kojima možete saznati više iz knjige "Samuraji i njihovi zamkovi", koju je priredila i tekstove za nju prevela Sonja Višnjić-Žižović.
Ova knjiga je, sa svojih 190 strana, nevelika po obimu, ali veoma informativna. Napisana je pitkim jezikom, nema nikakvih komplikovanih objašnjenja, pa je lako razumljiva svima, bez obzira na prethodno znanje. Nakon uvoda, podeljena je u osam delova različite dužine. Prvi deo se, na pedesetak stranica, bavi istorijom samuraja, elitne ratničke klase nekadašnjeg Japana, počev od prvih samuraja – dok još ni sam pojam "samuraj" nije postojao – pa sve do poslednjih samuraja; krajem 19. veka samuraji su prestali da postoje.
Drugi deo knjige "Samuraji i njihovi zamkovi" bavi se japanskim zamkovima, prilično različitim od evropskih. Naime, japanski zamkovi su dugo uglavnom pravljeni od drveta, što ih je činilo ranjivim kad se radilo o vatri i manje otpornim na napade; kasnije su dodati kameni zidovi koji su štitili prilaze zamkovima, rovovi i slično, sve je građeno kao komplikovan lavirint u kome bi napadači bili izuzetno ranjivi, a i građa samih zamkova je promenjena, višestruko malterisanje je pružalo izvesnu zaštitu od vatre. Kao i od mnogo čega drugog što rade, Japanci su od zamkova napravili čitavu umetnost, neki od njih su restaurisani u turističke svrhe (zbog materijala koji nisu predviđeni da stoje večno, jako malo originalnih zamkova je i danas sačuvano) i izgledaju prelepo. U ovom delu knjige objašnjeno je i kako se građa zamkova menjala tokom vekova, opisana je arhitektura zamkova, kako se sve koristila okolina zamkova u odbrambene svrhe, malo više je rečeno o najpoznatijim zamkovima, a dat je i spisak zamkova i ruševina koje je i danas moguće videti.
Treći deo knjige bavi se samurajima i društvom, kao i bitnim elementima kulture samuraja, naročito iz vremena kada je ratovanje smanjeno, a samuraji postali nešto nalik na birokrate i ljubitelje umetnosti. Među umetnosti na koje su se samuraji usredsređivali ubrajaju se No drama i čajna ceremonija, pa je i o njima više rečeno, objašnjene su vrednosti samuraja, kao i njihov odnos prema novcu (smatralo se sramotnim da se samuraj uopšte interesuje za novac, po pravilima je trebalo da bude štedljiv i umeren, a brigu o novcu da prepusti nižim klasama).
Preostalih pet odeljaka knjige su kratki, bave se monasima-ratnicima, uticajem zena na samuraje, Bušidom (zvaničnim kodeksom samuraja), značajnim godinama u istoriji samuraja, a u poslednjem odeljku su fotografije umetničkih dela koja imaju veze sa samurajima, predmeta koje su oni koristili, kao i nekih poznatih zamkova.
Na manje od 200 strana, knjiga "Samuraji i njihovi zamkovi" daje kratak pregled istorije samuraja, njihove kulture i njihovih zamkova. Pitak jezik kojim je knjiga napisana čini je razumljivom svima, pa bi ovo delo moglo da bude interesantno svima koje tema zanima, bilo kao kratke, jasne informacije za one koji nemaju vremena da se upuste u detaljnije proučavanje, bilo kao uvod za one koji tog vremena i želje imaju, a ne znaju odakle da počnu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com