Proteklih dana u medijima, a posebno na društveni mrežama, mogle su se čuti brojne kritike upućene srpskim zvaničnicima jer nisu na pravi način obeležili stotu godišnjicu proboja Solunskog fronta. Od srpskih političara stigla su i različita objašnjenja zašto to nije učinjeno. Odgovor dobijamo i u Solunu.
Čuvar srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku Predrag Nedeljković za Sputnjik kaže da obeležavanje godišnjice na sam dan proboja fronta na ovom mestu nije ni planirano, niti je ikada bilo u rasporedu, ali da ovog septembra nije bilo ni moguće.
Naime, na groblju Zejtinlik u toku su obimni radovi na obnovi kosturnice i vojničke kapele. Žao nam je što su se radovi poklopili s godišnjicom, ali smo istovremeno srećni, jer će ovaj za našu istoriju izuzetno važan spomenik konačno biti bezbedan, kaže Nedeljković.
Prvi, najobimniji deo radova na Zejtinliku mora da bude završen za nedelju dana, jer Srbija uvek sa saveznicima zajednički obeležava godišnjicu proboja Solunskog fronta poslednje subote septembra. Zbog velikog jubileja, groblje će tog dana posetiti i vaseljenski patrijarh Vartolomej, a očekuju i predsednika Grčke Prokopisa Pavlopulosa.
Nedeljković za Sputnjik kaže da se izuzetno raduje toj manifestaciji, jer će doprineti širenju kulture sećanja na žrtve Prvog svetskog rata.
„Zdanje ima velike probleme s kišnicom, kroz gornju terasu na kojoj se nalazi vojnička kapela prolazila je voda, a slična situacija bila je i ispod njenih temelja. Oko zdanja, oko samog temelja, sada su napravljeni kanali koji će izvlačiti tu vodu koja ugrožava objekat. Skidaju se i blokovi sa gornje terase na kojoj će biti urađena termoizolacija“, objašnjava Nedeljković.
Za obavljanje ovog složenog posla prijavila se i jedna srpska firma, ali su posao na javnom konkursu dobili Grci. Radovi traju već šest nedelja. Groblje je temeljno obnavljano samo dva puta, 1967. i 1978. godine.
Granitne ploče na kosturnici teške 150 kilograma obrušavale su se, sada će biti zamenjene, pukotine na zidovima biće sanirane, a hodnik kosturnice će ponovo zasijati u plavom, u boji kojom je prvobitno ukrašena 1936. godine kada je celo spomen-obeležje izgrađeno.
Nedeljković, koji poslednjih pet godina čuva groblje uz legendarnog čika Đorđa Mihajlovića, koji gazi devedesete, kaže da od početka radova imaju ozbiljne probleme sa posetiocima. Ovo više nije samo groblje, već je i gradilište, a na gradilište ulazak posetiocima nije dozvoljen, kaže on.
„Međutim, kada Srbi dođu i kažu, prešli smo toliko kilometara, želimo da vidimo groblje, mi ih razumemo. Ali, ne možemo da im izađemo u susret, to nije izvodljivo, opasno je. Prošle nedelje, na primer, jedno dete je palo pred mašinu. Koliko god ih molimo da ne ulaze, oni prolaze sa drugih strana, sa francuskog groblja, jer to groblje ne možemo da zatvorimo“, žali se Nedeljković.
Ipak, na samom ulazu kod glavne kapije, koja je najbliža kosturnici, čika Đorđe dočekuje posetioce iz naše zemlje. Pored buke mašina i kamiona upoznaje ih sa istorijom Prvog svetskog rata. Dočekao je i predstavnike Kopnene vojske koja je na groblje došla na sam dan godišnjice proboja Solunskog fronta sa delegacijom Vojske Velike Britanije u kojoj je bio i ambasador te zemlje u Beogradu Denis Kif.
Primećeni su i novi posetioci na Zejtinliku, zato što se, povodom velike godišnjice, u celoj Evropi više govori o značaju ove pobede u Prvom svetskom ratu.
„Oni koji posete englesko groblje, italijansko i francusko stvarno su retki. Dogodi se da tokom godine dođu dve ili tri ekskurzije. Raduje me ono što se promenilo zbog stogodišnjice, dolazi nam više Grka, dolaze deca iz grčkih škola, što ranije nije bio slučaj“, kaže mlađi čuvar groblja.
Projekat sanacije Zejtinlika izradio je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Za kompletnu obnovu Vojničkog spomen-groblja u Solunu Vlada Srbije izdvojila je oko 27 miliona dinara.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com