Na današnji dan, 17. februara 1871. godine, rođen je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čije je stvaralaštvo izuzetne versifikacije udarilo pečat srpskoj poeziji u prvoj polovini XX veka.
Završio je učiteljsku školu u Somboru i bio učitelj u srpskim školama u Bosni i Hercegovini, posle čega je studirao prava u Ženevi i Parizu, gde je diplomirao. Od 1912. do 1941. bio je diplomata kraljevina Srbije i Jugoslavije i ambasador u velikim evropskim gradovima.
Zajedno s piscima Aleksom Šantićem i Svetozarom Ćorovićem, takođe istaknutim srpskim nacionalistima, u Mostaru je pokrenuo književni list „Zora“. Već prvom pesničkom zbirkom „Pjesme“ (1901) predstavio se kao nadahnut liričar obuzet temama bola i usamljenosti, ljubavi i smrti. Umro je 1943. u SAD i njegove mošti prebačene su u otadžbinu tek u jesen 2000. i sahranjene u grobnici manastira Nova Gračanica iznad Trebinja. Pod režimom Josipa Broza bio je prokažen i optuživan za četničko opredeljenje.
Osim pesama, od kojih su mnoge neprolazne umetničke vrednosti, pisao je i prozu („Jutra sa Leutara“), putopise („Gradovi i himere“, „Pismo iz Ženeve“, „Pismo s Alpa“, „Pismo iz Španije“), eseje („Blago cara Radovana“, „Moji saputnici“, „Staza pored puta“), studije („Grof Sava Vladislavić“).
https://www.youtube.com/watch?v=QW58iMftuuY
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com